Protekli mesec su obeležili neuspelo lansiranje kosmičkog broda “Sajuz MS-10” sa dvočlanom posadom, početak misije BepiColombo istraživanja Merkura, spuštanje malog japanskog rovera na površinu asteroida Rjugi i povratak dva kosmička teleskopa – “Habl” i “Čandra” – u operativno stanje.
Pored toga, u mesecu kada je pre 61. godine započela kosmička era, obeležili smo šest decenija NASA-e i pet decenija od prve misije kosmičkog broda “Apolo” pomoću koga su jula 1969. prvi ljudi kročili na Mesec.
Oumuamua, misteriozni objekat iz drugog solarnog sistema koji nam je prošle godine bio u poseti i dalje privlači pažnju, ne samo stručnjaka već i šire javnosti. Po nekim svojim karakteristikama to nebesko telo se ne uklapa u poznate matrice te zbunjuje naučnike, a po medijima se pronose pretpostavke, čak i tvrdnje koje se graniče sa naučnom (i drugom) fantastikom.
Svi su čuli onu opominjuću priču da bi svemirska letilica, ako bi ušla u atmosferu pod prevelikim uglom, bila spržena i uništena. Ili bi se odbila nazad u kosmos. Hajde da razmotrimo da li je to zapravo baš tako.
Ko bi rekao: na manje od dve hiljade svetlosnih godina daleko od nas (što je u kosmičkim srazmerama najbliže susedstvo, gotovo ista soba) nalazi se najstarija, ili bar jedna od najstarijih zvezda u čitavom univerzumu.
Treba da se strpimo još manje od tri nedelje i ako sletanje bude uspešno i instrumenti budu radili kako se od njih očekuje, poteći će novi, vrlo zanimljivi podaci sa Marsa.
Naše Sunce ima prečnik od blizu 1.400.000 kilometara. Od nas je udaljeno 8 minuta i 19 sekundi u proseku, tj. oko 150 miliona kilometara. Kako izgleda na našem nebu, znamo. Ali kako bi neka druga zvezda izgledala, koliki deo neba bi zauzimala da je na mestu Sunca? To prikazuje ova animacija.
To je zanimljivo pitanje, jer se broj satelita oko velikih i udaljenih planeta stalno uvećava. Nekada davno znali smo samo za naš prirodni satelit, Mesec. Onda je Galilej uperio svoj mali teleskop (mali za današnje pojmove) u Jupiter i otkrio da i ta velika planeta ima svoje satelite, i to četiri njih. Bilo je to početkom 1610. godine. Ali to je bio zbilja samo početak. Od tada je otkriveno mnogo novih satelita, neki velikim teleskopima, ostali pomoću letelica koje su posetile planete.
Temelji Ekstremno velikog teleskopa (Extremely Large Telescope / ELT) Evropske južne opservatorije dobili su svoj karakteristični oblik. Opservatorija za ovaj teleskop se podiže na najsuvljem području na planeti, u čileanskoj pustinji Atakama.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
