Objekat Ultima Thule je postao poznat i popularan kada je izabran za sledeći cilj sonde New Horizons. Zadnjih meseci Nasa pokušava da skupi što više podatka o njemu kako bi predstojeći susret protekao u najboljem redu. Evo nekih zanimljivosti o Ultimi.
Ne sprema se baš Armagedon, ali prekjuče je veliki asteroid proleteo relativno blizu Zemlje. Njegova zvanična oznaka je 2003 SD220, ali ga naučnici iz Nase nazivaju 'hippopotamus wading in a river'.
Kada je Mars Express Orbiter Evropske svemirske agencije pre 14 godina otkrio u atmosferi Marsa metan, svi su bili uzbuđeni, naročito astrobiolozi jer je metan značajan nagoveštaj postojanja života.
Juče smo objavili da Draško Dragović, naš vrli saradnik i autor bezbroj članaka piše knjigu za vas, o moćnoj, istorijskoj misiji, misiji koja menja udžbenike astronomije, misiji čije će rezultate izučavati naredne generacije naučnika i koja je, iako još nije okončana, već ušla u istoriju istraživanja svemira.
To je misija koja traje bezmalo 5000 dana i još joj se na vidi kraj. Kada je izvršila svoj primarni zadatak, nastavila je dalje svoja istraživanja, putujuću sve dublje u bespuća Sunčevog sistema istražujući njegove neslućene predele. Reč je o misiji...
Ali Saturnovi prstenovi erodiraju i nestaju. Vodeni led u njima polako, u vidu kiše pada u atmosferu planete. Naučnici pokušavaju da procene stopu padanja ove kiše. Koristeći se tehnikom novih modela oni su procenili da prstenovi gube svoj materijal između 400 i skoro 3.000 kilograma – u sekundi. Međutim, masa prstenova je za naš svakodnevni pojam ogromna. Ona iznosi 1.52 x 1019ili 15.000 biliona (ako sam dobro preračunao američki trilion u naš izraz). Po toj računici prstenovi će sasvim ispariti za 300 miliona godina.
FIRST SUCCESSFUL TEST OF EINSTEIN’S GENERAL RELATIVITY NEAR SUPERMASSIVE BLACK HOLE
Osmatranja učinjena pomoću Veoma velikog teleskopa Evropske južne opservatorije su po prvi put otkrila efekte predviđene Ajnštajnovom opštom teorijom relativnosti u kretanju zvezda koje prolaze kroz ekstremna gravitaciona polja blizu supermasivnih crni rupa u centru Mlečnog puta. Ovo je vrhunac 26-togodišnjeg osmatranja putem Evropskih teleskopa u Čileu.
Mesec dana Draško Dragović, autor dve hiljade članaka i preko sto elektronskih knjiga u Astronomskom magazinu, sedi i piše novu knjigu. Ona će biti njegov poklon našim čitaocima za Novu 2019. godinu.
U petak, 21. decembra, ustanite ujutro u šest sati, razgrnite oblake i uživajte u nebeskom susretu najveće i najmanje planete Sunčevog sistema. Merkur i Jupiter će biti u konjunkciji, a to je njihovo najbliže rastojanje, prividno. Prividno, jer taj susret samo tako izgleda posmatrano sa Zemlje.
Sneg je već tu, samo se čeka zima. A ona će stići u petak 21. decembra u 23 sata i 22,7 minuta (po našem vremenu / SEV). To je 355. dan u godini. Do kraja godine ima još samo 10 dana (ne računajući i dan dolaska zime). Ako još niste pisali Deda Mrazu, požurite!
Zima će trajati 89 dana, a završiće se 20. marta 2019. godine u 22:58 po našem vremenu.