Za razliku od refraktora, reflektori nemaju ni približno tako rigorozne zahteve u pogledu žižne daljine. Znatno kraći tubusi omogućavaju praktičnu upotrebu teleskopa sa prečnikom objektiva do 400 mm i veće. Ovo im daje veliku prednost u pogledu količine svetlosti i razdvojne moći, posebno kad se kombinuje sa činjenicom da je prosečan reflektor 2-3 puta jeftiniji od ahromata, i deset i više puta jeftiniji od apohromata slične aperture i kvaliteta. Da li su refraktori zaista toliko bolji da se opravda ovakva razlika u ceni? Da vidimo...
Noć 13. februara 2019. je bila hladna (-1°C) sa umjerenom burom na mahove, nebo veoma vedro. Trebalo je sačekati iza pola noći da Mjesec zađe na zapadu pa da sa 30+ godina starim samoizgrađenim teleskopom reflektorom ''Šeliak'' ( 120/900mm) potražim novootkrivenu kometu C/2018 Y1 Iwamoto koja se ovih dana zbog blizine prolaza pored Zemlje giba 7° dnevno u pravcu sjeverozapada.
Jedno poglavlje istorije istraživanja Marsa je završeno kada je Nasa objavila da rover Opportunity više nije aktivan jer je komunikacija s njim, i posle velikog broja pokušaja, beznadežno prekinuta. Rover je prestao da se javlja sa Marsa 10. juna 2018. godine nakon što je peščana oluja sasvim prekrila čitavu planetu.
Danas, 13. februara, Nasa je zvanično objavila da je misija rovera Opportunity okončana. Marsov rover Opportunity na Mars je stigao 25. januara 2004. godine. Bio je projektovan za rad od 90 dana. Ostao je operativan 5498 dana.
Jedan od velikih rezultata misije 'Cassini' bilo je utvrđivanje da su prelepi Saturnovi prstenovi prolazna struktura. Za otprilike sto miliona godina prsten će nestati, ostavivši za sobom osiromašenu verziju Jupitera s manje blještavih boja. Ali ako su prstenovi 'skorašnji', kako su tačno formirani? Odgovor bi lako dobili da imamo uzorke prstenova te da možemo da izmerimo njihov izotopski sastav, ali budući da nemamo moramo se zadovoljiti indirektnim istraživanjima. Upravo to je radila letilica 'Cassini'tokom poslednje faze misije, poznate kao 'Veliko finale'. Kako? Merenjem mase prstenova.
Nemački fizičar Vilhelm Rendgen je 28.12.1895. objavio rad o otkriću X-zraka. Dve nedelje posle toga Mihajlo Pupin je napravio prvu sliku pomoću X- zraka.
Za razliku od refraktora, reflektori nemaju ni približno tako rigorozne zahteve u pogledu žižne daljine. Znatno kraći tubusi omogućavaju praktičnu upotrebu teleskopa sa prečnikom objektiva do 400 mm i veće. Ovo im daje veliku prednost u pogledu količine svetlosti i razdvojne moći, posebno kad se kombinuje sa činjenicom da je prosečan reflektor 2-3 puta jeftiniji od ahromata, i deset i više puta jeftiniji od apohromata slične aperture i kvaliteta. Da li su refraktori zaista toliko bolji da se opravda ovakva razlika u ceni? Da vidimo...
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
