U četvrtak 12. decembra u lepoj i prijatnoj sali Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu održana je godišnja skupština društva Carpe Noctem - Iskoristi noć.
Ko redovno prati naš sajt, već je provalio – ušao sam u poseban režim: vreme je da malo reklamiram daleki komšiluk. Uz to, u avgustu je bilo 30 godina od kada smo prvi, jedini i poslednji put u ovom životu posetili Uran. Uradio je to 'Voyager 2'. Poseta je bila istorijska koliko i kratka. Tužna stvar je što danas ne postoji plan slanja novih sondi ka ovim planetama. Uran i Neptun kriju mnoštvo misterija koje bi nam omogućile da razjasnimo ne samo formiranje Sunčevog sistema, već i mnogih drugih zvezdanih sistema. Trenutno znamo da znatan deo egzoplaneta otkrivenih oko drugih zvezda pripada upravo egzoneptunima. Stoga ne čudi da je jedna od prioritetnih misija za naučnu zajednicu upravo kosmička sonda za proučavanje dve najudaljenije planete solarnog sistema.
Posle najviših planina u Sunčevom sistemu pogledajmo najveće kratere na telima koja križe oko Sunca.
Naša planeta je, poput svih drugih velikih tela, u ranoj istoriji bila izložena besomučnom bombardovanju asteroida, kometa i drugih tela. Ali Zemlja ima veoma živu površinu i uz to i turbulentnu atmosferu. Sve to vremenom poravnava nastale kratere i mnogi su davno erodirani i izbrisani. Ali na nekim nebeskim telima nema sličnih procesa i tamo krateri ostaju nedirnuti čitavu večnost – izuzev što ponekad u njih udari neki nov kamen iz svemira.
Na našem virtuelnom putovanju od Sunca, sedma planeta po udaljenosti jeste Uran. Jedina je dobila ime po jednom grčkom bogu, personifikaciji neba, ocu kiklopa i titana, i sinu i mužu Geje. Po nekim klasifikacijama, zajedno sa Neptunom pre spada u 'ledene' nego u 'gasovite' džinove'.
Jasno je da je najviša planina na Zemlji Mont Everest, je l tako? Pa nije, jer sve zavisi od čega visinu merite. O tome ali i o drugim najvišim planinama na telima Sunčevog sistema pogledajte ovaj filmić: