A možda će još bolje rešenje biti izgradnja opservatorija na Mesecu. To bi zapravo bilo idealno rešenje iz mnogo razloga. Mesec se oko svoje ose obrće 30 puta sporije (Sinodički mesec) nego Zemlja oko svoje ose i teleskopi na Mesecu će moći mnogo duže da osmatraju u kontinuitetu, nego zemaljski, jer noć na Mesecu traje po dve naše nedelje. Sem toga, na Mesecu ne postoji atmosfera koja inače ovde na Zemlji blokira ultraljubičasto i drugo zračenje, a nema ni oblaka, turbulencije zraka, nema vlage, nebo je uvek kristalno vedro.
Trebalo mi je nekoliko godina dok nisam našao ove slike. Pre neki dan sam ih "izvukao iz naftalina". Vi astronomi, dosadili ste sa "Spejs-Eksom". Da malo promenimo temu, pa da od astronomije i B kao biznisa pređemo na astronomiju i B kao biologiju.
Uskoro počinje Marsova sezona! Svakih 26 meseci međusobni položaj nas i Marsa je takav da je idealan za lansiranje ka njemu. Ovog jula imamo u planu 3 lansiranja, od kojih će 2 da slete (1 će da ostane 'samo' u orbiti). NASA će lansirati rover 'Perseverance', a Kina svoj orbiter 'Tianwen-1' i rover. Trebalo je da ovog leta bude lansiran i treći rover, ali ESA je pomerila 'Rozalind Franklin' i misiju 'Kazačok' za sledeću priliku 2022.
Granica između vojnih projektila i kosmičkih raketa je fluidna. Sve je započelo odmah posle svetskog rata, jer su konstruktori pravili neverovatno moćne motore a inženjeri sve jače nuklearne bombe koje je trebalo po potrebi isporučiti hiljadama kilometara preko okeana na zemlju neprijatelja. Uskoro je postala šala poslati atomsku bombu snage milion tona TNT-a na daljinu od desetak hiljada kilometara. I to brzinama od nekoliko hiljada kilometara na sat! Za to su korišćene krstareće rakete, ili tzv. 'krilate rakete'. A onda se to preko noći promenilo: Sovjeti su napravili prvu višestepenu interkontinentalnu raketu, neuhvatljivu i za PVO i za avione, i zaokrenuli čitavu koncepciju napada i odbrane. Samo par godina kasnije, takva raketa je ponela prvi veštački satelit i prvog čoveka. A šta je bilo sa krilatim raketama? Evo jedne od njih.
Boeing je baš zaglavio u problemima zadnjih godina. Padaju mi na pamet paralele sa nekadašnjim gigantom North American Aviation koji je takođe postao prevelik za menadžerisanje da bi se onda rasturio na više kompanija. Ne znam da li je to rešenje i za Boeing u ovakvoj Americi ali otkako ih je McDonnell Douglas kupio za njihove pare oni su na silaznoj putanji.
2017. sam na ovom sajtu ispratio međunarodnu vest o prvom međuzvezdanom objektu koji je prošišao kroz Sunčev sistem: o 1I/Oumuamui. Ili, bolje rečeno, prvom koji smo otkrili pomoću svojih instrumenata. Budući da se radilo o malom objektu – dugačkom stotinjak metara – i da se takođe nije približio Zemlji, naše opservatorije nisu mogle da izvuku previše podataka iz ovog čudnog uljeza, sem da je njegov oblik izgledao neuobičajeno izdužen i da praktički ne pokazuje ikakve aktivnosti. Nažalost, Oumuamua je otišao da se više nikad ne vrati i trenutno sledi hiperboličku putanju bega brzinom od preko 95.000 km/h koja će ga izvesti iz Sunčevog sistema. Ali to nije prepreka da i dalje predlažemo teorije o njegovom nastanku. Poslednja od njih dolazi iz pera astronoma Darryla Seligmana i Gregoryja Laughlina i izuzetno je zanimljiva. Šta ako je Oumuamua zapravo međuzvezdana ledena santa?
U komentarima na moju poslednje objavljenu priču o Pretorijancu, razvila se jako zanimljiva diskusija. Skrenula mi je pažnju njena unisonost. Zato bih danas napisao nešto o projektu koji samo na prvi pogled izgleda gubitnički, ali ako pročitaš par činjenica onda shvatiš da kod Vikinga naši kriterijumi slabo važe. Radi se o 'Boeingovom'kandidatu za Nasin program CCDev. Iako ga je jedno vojno krilo Nase zdušno podržavalo, drugo krilo koje uložilo u Pretorijanca je pobedilo. Za sada...
Koliko ima kamila, koliko nosoroga, žirafa, riba, polarnih medveda, tigrova, koala? Koliko ima čovekolikih robota? Znate li da ima više pilića od ljudi?