Malo je opservatorija koje su tako kultne kao Arecibo iz Portorika. Pojavljivao se u mnoštvu dela fantastike, bilo direktno bilo kao 'futuristički' prizor, iako je njegova najpoznatija pojava nesumnjivo bila u filmu 'Contact' prema romanu Carla Sagana. Njegov položaj, izgrađen je u prekrasnom pejzažu između brda iskorištavajući prirodnu depresiju u terenu i s bujnom vegetacijom oko i ispod parabole teleskopa, stvorio je jedinstveno, gotovo čarobno okruženje. Antena Arecibo je dovršena 1963. godine i do 2016. je predstavljala najveći radio teleskop na svetu, s impresivnih 305 metara u prečniku. Nažalost, duga i plodna istorija ove opservatorije završila se 1. decembra 2020, kada se 820-tonska platforma obešena na visinu od 150 metara srušila na glavnu antenu, uzrokujući ozbiljnu štetu.
Kineska sonda Chang'e 5 uspešno sletela na Mesec! Snimak sletanja na površinu
Prvog Decembra 2020-te godine, Kinezi su uspešno prizemljili sondu Chang'e 5 na Mesečevu površinu. Sonda je uspešno uzela uzorak Mesečevog tla i priprema se za povratak ka Zemlji.
Did the Viking probes discover life on Mars back in the 70s?
Ma koliko surov bio Mars je ipak, pored Zemlje, najzgodnije mesto za život. Sedamdesetih godina prošlog veka posetile su ga letelice Viking 1 i 2 tražeći znake života na njemu. Šta su pronašle?
Kinez 'Chang'e 5' sleteo je juče 1. decembra 2020. u 13:11 po našem vremenu u regiji Mons Rümker (43,1° sev., 51,8° zap.). Cilj mu je prikupljanje uzoraka našeg satelita kako bi ih doneo na Zemlju. Poslednji put misija donošenja lunarnih uzoraka organizovana je pre 44 godine, kada je sovjetska 'Луна 24' donela na Zemlju oko 170 grama Mesečevog regolita. Nakon uspešnog lansiranja 24. novembra, 'Chang'e' je izvršio dve korekcije putanje pre nego što je stigao do Meseca. Prva se odigrala 24. novembra u 12:06, kada je aparat bio udaljen 160.000 km od Zemlje, a motorni impuls je trajao 2 sekunde. Druga je izvedena sledećeg dana u isto vreme, kada je sonda bila na 270.000 km, i trajala je 6 sekundi. Na kraju je 'Chang'e 5' postavljen u orbitu 28. novembra u 10:58, nakon uključivanja motora YF-37 orbitnog modula snage 3000 N u trajanju od 17 minuta (btw, ovaj motor je sličan onom koji nosi marsovska sonda 'Tianwen 1'). Prva orbita je bila jako eliptična, visine oko 220×5600 km i nagiba 42,4°. Sledećeg dana u 10:23 motor je uključen još jednom da bi zaokruglio orbitu, ovog puta na visini oko 220 km.
20. septembra 1966, NASA je lansirala sondu 'Surveyor 2' na Mesec u misiji 'Atlas-Centaur 7'. Raketa je uzletela s rampe Cape Canaveral 36A, a II stepen 'Centaur D' bio je odgovoran za postavljanje sonde na trajektoriju ka našem satelitu. Ubrzo nakon toga, 'Centaur' se izgubio u svemiru. Mislili smo da je zauvek izgubljen, ali čini se da se ove godine vratio u blizinu Zemlje i postao privremeni satelit naše planete. Prošlog septembra teleskop Pan-STARRS, smešten na otoku Maui (Havaji) i poznat po otkrivanju brojnih asteroida u blizini Zemlje (NEO), objavio je novo otkriće: asteroid 2020 SO. Kao i u slučaju većine sličnih otkrića, radilo se o malom asteroidu prečnika samo nekoliko metara koji je, ostavljajući po strani mogućnost da pogodi Zemlju u bliskoj budućnosti, bio potpuno neinteresantan. Ali analiza njegove orbite je brzo privukla pažnju. 2020 SO je kružio oko Sunca po orbiti gotovo sličnoj Zemljinoj. Ova vrsta orbite je malo verovatna za asteroid zbog njene ogromne nestabilnosti, jer bi gravitacija naše planete vrlo brzo istisnula takav objekt (bila bi samo malo stabilnija da se asteroid nalazio na jednoj od Lagranžovih tačaka L3, L4ili L5Zemljine orbite, ali dostizanje tih tačaka je vrlo teško).
Život Sunca se sastoji od pretvaranje vodonika u helijum što je proces u kome se svake sekunde četiri milina tona materije pretvori u energiju. Jedan sasvim mali deo te energije dospeva na Zemlju i omogućava da svi mi, sva živa bića na planeti živimo.
Sovjetski Savez je lansirao između februara 1969. i januara 1973. tri sonde klase E-8 s tri automatska vozila na daljinsko upravljanje koja su svetu ostala poznata kao 'Луноходи'. Od tri jedinice, E-8 №201, №203 i №204, obično se pamte samo poslednje dve jer su u istoriju ušle kao 'Луноход1' ('Луна 17') i 'Луноход 2' ('Луна 21'), dok se prva raspala tokom lansiranja usled kvara na vrhu rakete 'Протон-К'. Četvrta jedinica, E-8 №205, nikad nije poletela jer je program bio neočekivano otkazan. Луноход – na ruskom 'Mesečevo vozilo' – imao je karakterističan oblik 'cyberpunk kade' postavljene na osam točkova (svaki promera 51 cm). Cilj ovakvog dizajna je bio da se dobije velika zapremina pod pritiskom u koju će se smestiti instrumenti i avionika. Gornji deo se sastojao od solarne ploče koja je mogla da se pomera i koja je generisala 1 kW struje, a koja se tokom lunarnih noći zatvarala kao poklopac radi održavanja unutarnje temperature vozila.