Jedno od najpoznatijih astronomskih 'neotkrića' ove godine nesumnjivo je bilo otkrivanje fosfana na Veneri. Otkriće je izazvalo pravi cunami oduševljenih naslova svih vrsta, ali stvar se ubrzo izduvala nakon što je ostatak naučne zajednice uputio žestoke kritike zbog nedostatka dokaza. Originalni članak u časopisu 'Nature Astronomy' sadržavao je grešku u obradi podataka sa opservatorije ALMA, a iako je otkriće bio 'u karantinu', važno je za napomenuti da su autori nisu samo citisali podatak, već su nastavili da tvrdeda na susednoj planeti doista ima fosfana. Naravno, u količinama mnogo nižim od onih koje su isprva sugerisane. Kontroverze oko otkrića, koje je u određenim trenucima poprimilo oblik vrlo kiselog i vrlo neprofesionalnog osobnog sukoba, ipak su uzrokovale astrobiološke implikacije. Fosfan je mogući biomarker, a jedan od mogućih izvora ovog jedinjenja može biti neka vrsta mikroorganizama sposobnih za preživljavanje i razmnožavanje u oblacima sumporne kiseline na Veneri.
Phil Plait je posvetio svoj radni vek popularizaciji nauke, šireći znanje o stvarnom svetu i objašnjavajući kako znamo ono što znamo.
Pre 65 miliona godina dinosaurusi su imali loš dan. Kamenčina prečnika deset kilometara koja se kretala oko 50 puta brže od brzine metka, tresnula je u Zemlju. U jedom trenutku je oslobodila svu svoju energiju, bila je to neverovatna eksplozija. Ako uzmete kompletno nuklearno naoružanje napravljeno na vrhuncu Hladnog rata, sakupljeno zajedno i aktivirano u istom trenutku, to bi bio jedan milioniti deo energije koja je tada bila oslobođena. Bio je to izuzetno loš dan za dinosauruse..
Istraživačka stanica Petnica je koristeći iskustva sa organizacijom edukativnih online aktivnosti u ovoj godini osmislila novi obrazovni program „Petnički razgovori“ namenjen najširoj javnosti, kojom se predstavljaju najnovija naučna dostignuća i otvaraju diskusije sa relevatnim stručnjacima širom sveta o najvažnijim temama.
NASA's Mars 2020 Perseverance Rover Landing Animations
Animacija koja nam prikazuje ključne događaje tokom ulaska, spuštanja i sletanja Nasinog rovera Perseverance (istrajnost) na Mars 18. februara 2021. Sve se dešava u roku od 7 minuta. Letelica usporava od 19.500 km/h pri ulasku u Marsovu atmosferu na 3 km/h pri dodiru Marsovg tla u području kratera Jezero.
Istrajnost će tražiti znakove drevnih mikroorganizama na Marsu, sakupljati i skladištiti marsovsko kamenje i prašinu, proučavati geologiju i klimu planete i utrti put ljudskom istraživanju Crvene planete. Nasa će uživo prenositi sletanje.
Kineska svemirska postaja druge generacije u naredne dvije godine postaje stvarnost. Pilotirani svemirski program dalekoistočne velesile odradio je kompletan set zadataka iz domene uigravanja a sada je spreman za nove korake.
Svi znaju da sam fan japanskog, naročito međuplanetnog kosmičkog programa. Sve njihove misije tog tipa sam obradio najdetaljnije što sam umeo. Zato uspeh 'Hayabuse 2' doživljavam mal'tene kao zajednički. Nažalost, Japanci škrto objavljuju vesti i sve je na kašičicu, pa uglavnom ostaje tweeter i sl. Ovo je poslednja vest koju sam našao: uzoraka ima više nego što se iko smeo da nada!Svi znaju da sam fan japanskog, naročito međuplanetnog kosmičkog programa. Sve njihove misije tog tipa sam obradio najdetaljnije što sam umeo. Zato uspeh 'Hayabuse 2' doživljavam mal'tene kao zajednički. Nažalost, Japanci škrto objavljuju vesti i sve je na kašičicu, pa uglavnom ostaje tweeter i sl. Ovo je poslednja vest koju sam našao: uzoraka ima više nego što se iko smeo da nada!
'New Horizons' je i dalje živ i zdrav i nastavlja da šalje podatke na Zemlju prikupljene tokom prolaska pored objekta Kuiperovog pojasa (KBO) Arrokoth krajem 2018. i početkom 2019. godine. Od 9. januara 2019, sonda je troosno stabilizovana spinovanjem, čime je okončana misija posete tajanstvenom asteroidua započeta spora 20-mesečna faza transfera podataka.su konstruisali, izgradili i testirali siondu koja doslovno predstavlja remek-delo koje će verovatno vršiti istraživanja još mnogo godina i daleko više kilometara!
How can we terraform Mars? Preparations for the colonization of the red planet
Iako je Mars po mnogo čemu sličan Zemlji uslovi za život na njemu su surovi i zapravo nemogući. Za opstanak života na toj planeti neophodno bi bilo da se ti uslovi značajno promene i prilagode potrebama živih organizama, tj. da se Mars teraformira, da se učini sličnim Zemlji.
Teorijski to je moguće, samo tako nešto zahteva dosta vremena, nekoliko stotina, pa i nekoliko hiljada godina – zavisno od metode koja bi se primenila. Upoznajte se sa načinima za teraformiranje Marsa.