Zvezde su nebeska tela koja emituju sopstvenu svetlost, u stanju su plazme (tj. visoko jonizovanog gasa na visokoj temperaturi), sastoje se najviše od vodonika i helijuma, a zatim i od drugih elemenata u znatno manjoj količini. U središtima zvezda pod ogromnim pritiscima ogromna i je i temperatura (10 i više miliona stepeni). Takvi uslovi dovode do termonuklearnih reakcija i konačno do stvaranja energije koja se izliva u prostor. Nama najbliža zvezda je Sunce.Osnovne činjenice o Sučnevom sistemu: koje vrste tela postije, koliki je njihov broj....
Baterija koja se sama napuni kada se isprazni, i pri tome njen životni vek, tokom koga se sama dopunjava kada se isprazni, može trajati vekovima, nije naučna fantastika nego moguća stvar.
Astronomi su otkrili šest galaksija zarobljene od strane supermasivne crne rupe koja se formirala nepunih milijardu godina posle Velikog praska. U istraživanju koje je objavila Evropska južna opservatorija (ESO) navodi se da je ogromna crna rupa, otprilike milijardu puta veća od mase našeg sunca, uspela da uhvati čitave galaksije u svoju orbitu. Crna rupa i disk materije oko nje zajednički su označeni kao kvazar SDSS J103027.09+052455.0.
Moj prethodni text je bio o morima na Titanu i palo mi je na pamet kako li se tamo vidi na površini? Da li bi moglo da se recimo čita? Sunce je jako daleko tako da Titan dobija samo 1% količine svetlosti koja stiže do Zemlje. Pre nego što stigne do površine, oko 90% te svetlosti biva apsorbovano od strane guste atmosfere, tako da samo 0,1% naše svetlosti stigne do površine. Ono što poboljšava situaciju jeste da je džinovski Saturn preko 11 puta veći na nebu nego nama naš Mesec. I on sija na nebu. Da?
Znamo da je dvanaest ljudi bilo i hodalo po Mesecu u okviru šest Apolo misija tokom 70-tih godina 20. veka. Svi su se uspešno vratili na Zemlju. Ali posmrtni ostaci jednog čoveka se nalaze na Mesecu. U pitanju je Eugene Shoemaker (Judžin Šumejker).
Pored Zemlje, znamo samo za još jedan svet s morima i jezerima na svojoj površini. Očito da govorimo o Titanu, najvećem Saturnovom mesecu. Među stotinama jezera i mora, na ovom fascinantnom satelitu se ističe Kraken Mare, najveća masu tečnog metana na Titanu. Pokrivajući područje od pola miliona kvadratnih kilometara – područje veličine dve Jugoslavije – Kraken je veliko metansko jezero smešteno na severnom polu ovog satelita. Ali koja je njegova dubina? Ova dimenzija je ključna za izračunavanje zapremine tečnosti u moru Kraken i drugim jezerima na Titanu, te nam, prema tome, omogućuje razlikovanje različitih modela njihovog nastanka i procenu kakva će biti njihova budućnost. A kako merimo ovu dubinu? Za to imamo na raspolaganju radarske podatke koje je sonda 'Cassini' prikupila između 2004. i 2017. Tokom tih 13 godina sonda je 127 puta nadletala mesec, što nam je omogućilo mapiranje površine pomoću sintetskog radara.
Znamo da je dvanaest ljudi bilo i hodalo po Mesecu u okviru šest Apolo misija tokom 70-tih godina 20. veka. Svi su se uspešno vratili na Zemlju. Ali posmrtni ostaci jednog čoveka se nalaze na Mesecu. U pitanju je Eugene Shoemaker (Judžin Šumejker).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
