Rover Perseverance and Helicopter Ingenuity - Episode 2
Nastavak priče o Nasinom roveru Perseverance i njegovom helikopteru Ingenity. Pogledajte neke zanimljive detalje ove misije za koje sigurno niste do sada znali.
Ustanite noćas u pet sati, ili bolje u četiri i na nebu potražite Saturn. Naći ćete ga na jugozapadu, desno od bleštećeg Jupitera, i malo bliže horizontu. Dobro, ne očekujte da Jupiter baš blešti, ali svakako svojim sjajem on dominiran na noćnom nebu, čim za horizont zađe Venera koja je ipak sjajnija. Ali Venera se, kao što znamo, samo kratko vreme javlja na noćnom nebu, neposredno pre izlaska Sunca, ili pak odmah po njegovom zalasku.
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
„I hipotetičke i realne Tjuringove mašine ne samo da su otvorile renesansu računarstva, nego su odigrale i ključnu ulogu u pobedi nad nemačkim snagama u Drugom svetskom ratu“, kaže dr Dušan Vudragović iz Institituta za fiziku u Beogradu u dvadeset devetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt Fizike“.
Ukratko: kada gigantska zvezda eksplodira pa u prostor odbaci svoje spoljne slojeve ono što preostane, jezgro zvezde, to je neutronska zvezda. Ime „neutronska“ dolazi otuda što su ti objekti, ostaci nekada moćne zvezde, sačinjeni gotovo u isključivo od neutrona.
Brazilski softverski inženjer i izumitelj hardvera Alex Kipman razvio je HoloLens, kompjutorizirane naočale s holografskim lećama za iskustvo gledanja stvarnog svijeta obogaćenog virtualnom stvarnošću: to je tzv. miješana stvarnost ili poboljšana stvarnost (AR). Na tržište ga stavlja Microsoft i trenutačno je dostupan za inženjere koji razvijaju softvere i poslovne klijente. Dok tehnologija virtualne stvarnosti zamjenjuje fizički svijet potpuno simuliranim okolišem, miješana stvarnost pozadinu stvarnog svijeta dopunjava virtualnim digitalnim sadržajem.
...Dakle, ako „izmislimo“ neke nove i neobične kvantne bitove, možemo na njima primjenjivati neke nove i neobične operacije, nedostupne klasičnom računalu. I to je ideja iza kvantnih računala – ona na fundamentalnom nivou omogućuju izvođenje operacija nemogućih klasičnim računalima. Klasična računala mogu simulirati kvantna, ali ne jako efikasno – za simulaciju 49 qubita potrebno je oko 4 TB.
Sledećeg oktobra trebala bi da uz pomoć rakete 'Atlas V' (401) poleti Nasina sonda 'Lucy'. Biće to prva sonda za proučavanje trojanskih asteroida, smeštenih u Lagranžovim tačkama L4 i L5 u orbiti Jupitera. Ovi asteroidi imaju gotovo isto tako brojnu populaciju kao i glavni pojas između Marsa i Jupitera, ali glavni razlog slanja sonde je taj što ne znamo tačno gde su nastali. Prema nekim modelima formiranja Sunčevog sistema, vrlo je moguće da su trojanski asteroidi izvorno nastali vrlo daleko od Sunca a završili na svom trenutnom položaju zbog dramatičnih kretanja planeta koja su se dogodila nedugo nakon rođenja solarnog sistema. Stoga 'Lucy' nije samo sonda koja će proučavati asteroide – to je sonda o poreklu našeg sistema.
Modul 'Пирс' je istorija. U ponedjeljak, 26. jula 2021. u 08:56 po našem, teretni brod 'Прогресс MС-16' ('77P' za Nasu) otkačio se od Međunarodne kosmičke stanice (ISS), odnevši sa sobom mali modul ruskog segmenta. To je bilo neophodno kako bi seomogućilo pristajanje modula 'Наука', lansiranog 21. jula. Ubrzo nakon toga, 'Прогресс', natovaren smećem i otpacima, aktivirao je svoje motore za kočenje. 'Прогресс MС-16' i 'Пирс' su se dezintegrisali oko 12:45 nad južnim Pacifikom. 'Пирс' je tako postao prvi ISS modul koji je odvojen od stanice od početka njene izgradnje 1998. Spajanje modula 'Наука' planirano je za 29. jul u 11:25 poo našem vremenu.
Nakon godina bezbrojnih odgađanja i najmanje desetak mojih textova, modul 'Наука'stigao je u kosmos. 21. jula 2021. u 12:58 po našem, raketa 'Протон-М' poletela je s rampe ПУ-39 kompleksa 200 kosmodroma Bajkonur s vrlo dragocenim teretom: 'Наука', poslednji modul sovjetskog dizajna namenjen ruskom segmentu Međunarodne orbitne stanice.