Razgrnite oblake i na nebu potražite kometu Leonard (C/2021 A1). Ona, kažu izveštaji, može da se vidi i golim okom, ali pod idealnim osmatračkim uslovima. Ipak ne oslanjajte se previše na te priče, samo vi lepo uzmite dvogled i bacite se na traganje za njom.
Kada bi Zemlju smanjili na veličinu jabuke, zona u kojoj se odvija život jedva bi odgovarala debljini ljuske. Unutar ovog sloja, debljine 20km, od dna okeana do niže atmosfere nalaze se svi elementi koji omogućavaju život na Zemlji.
Sledeći tekst je prevod govora slavne dr Carolyn C. Porco na međunarodnoj konferenciji FWD50 o inovacijama u javnom sektoru. Karolina ( Twitter,Facebook,CICLOPS ) planetarna je naučnica koja je godinama radila na misijama 'Voyager' (poseta spoljnjeg solarnog sistema) i 'Cassini' (Saturn). Nosilac je medalja 'Carl Sagan' za izuzetan doprinos u javnoj propagandi nauke od strane Američkog astronomskog društva. Članak je objavljen u Infoastru. Lično se s nečim slažem a s nečim ne.
U martu ove godine američka kompanija 'Rocket Lab' je predstavila svoju novu raketu 'Neutron', lanser srednjeg tipa sposoban da postavi 8 tona u nisku orbitu. Uvođenje ovog lansera označilo je radikalnu promenu u poslovnom modelu kompanije na čelu s Novozelanđaninom PeteromBeckom, koji je do sada bio fokusiran na mikrolanser 'Electron', malu raketu koji može da onese oko 300 kg u LEO. To je na neki način značilo i priznanje poraza: da kompanija koja proizvodi sopstvene mikrorakete ne može da bude profitabilna ispunjavajući zahteve samo ovog sektora tržišta. Kako god bilo, novi 'Neutron' igra u mnogo jačoj ligi i nominovan je kao konkurencija raketama kao što su 'Antares' ili 'Sajuz'. Međutim, ni pola godine kasnije, 'RocketLab' je ponovo krenuo i prošle nedelje je predstavio novi dizajn za 'Neutron'. Zapravo, nova raketa je potpuno drugačija od one koju smo mogli da vidimo u martu. Pođimo prvo od te 'stare':
Bar s' Andrićeve strane, to nije bila ljubav ni na prvi ni na drugi pogled: kada je kao diplomata Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca tokom 1922. i 1923. boravio u Trstu, a na osnovu pisama koje je slao prijateljima* jasno je da je Andrić ovde bio nesrećan.
Za sve astronomske gastronome Parks (Parkes) teleskop je sigurno – ONO PRAVO. SAN. JAVA. LJUBAV. I naravno MOĆ.... ali naučna! Čak i deda Dragoslav, koji je zavidno prošpartao ovu našu planetu, mi reče – ČUDO NEVIĐENO. Taj, 64-metarski (u prečniku) “tanjir” iznad glave, dok “surfujete” po predivnom južnom nebu, je teško opisiva snaga nauke. Moj stari mentor (Prof. White) kaže da je jedino *eks bolji od “vozanja” ovog čuda... A vi mlađi (g)astronomi - sad na sanjanje Jafe ili napolitanki i ostalih opštenarodnih zadovoljstava.
Nedavno je kompanija iz Barselone PangeaAerospace predstavila Demo P1, raketni motor na bazi metana i toroidnog aerospiketipa. Mali motor, potiska 20 kN, testiran je na ispitnom stolu P8 Nemačke kosmičke agencije (DLR), a napravljen je korišćenjem tehnologije 3D printinga u metalu, čime je postignuta vrlo niska cena proizvodnje. Aerospikemotori se proučavaju još od 60-ih, ali do sada nijedan nije pušten u upotrebu kao 'pravi' raketni pogon. Zato je za bolje razumevanje projekta 'Pangea Aerospace'neophodno znati o čemu govorimo.