Odavno se zna da ljudi nisu u stanju da žive u otvorenom kosmosu – ekstremne temperature od -150° C do +200° C, smrtonosno zračenje, mikrometeoriti, i što je najvažnije – vakuum, odn. otsustvo spoljnjeg pritiska okoline, u kome nema onog što nama treba, a to je kiseonik. Otsustvo spoljnjeg pritiska izaziva ključanje svih tečnosti, kojih u organizmu ima mnogo, a bez kiseonika čovekov mozak može da živi samo par minuta....
Kada stojimo na površini Zemlje, jasno nam je da je ona ograničenih dimenzija. Na bilo koju stranu da krenemo, vratićemo se u polaznu tačku, ili ako je promašimo, vrtećemo se u krugu. Ako probamo u dubinu, i ona je konačna, desetak hiljada kilometara i na drugoj smo strani. Jedino ako pogledamo u vis, u pravcu neba, tu izgleda nema ograničenja u tome koliko daleko se može otići.
NEAR Shoemaker - The first space probe to land on an asteroid
NEAR Shoemakerje Nasina misija koja je tokom 2000. godine posetila asteroid Eros. To je prva svemirska sonda koja je ušla u orbitu oko nekog asteroida i prva koja je sletela na njegovu površinu. U ovom videu ćemo otkriti kako se odvijala ova izuzetna misija, a videćemo i šta je otkriveno o asteroidu Eros.
Sva pažnja nam je usmerena na Džejms Veb svemirski teleskop ali ne zaboravimo šta nas još uzbudljivo čeka kada su pitanju teleskopi. Izuzetno veliki teleskop (Extremely Large Telescope, ELT) je revolucionarni projekat svemirskog teleskopa koji će nam omogućiti da proučavamo planete veličine Zemlje u obližnjim zvezdanim sistemima, prve galaksije u svemiru, supermasivne crne rupe i da pronađemo vodu i organske molekule u svemiru.
Sazvežđe Blizanaca ovih dana ugošćuje jednu sjajniju kometu otkrivenu tokom leta 2019. od strane tima astronoma uključenih u program ranog otkrivanja asteroida ATLAS. Kometa je u trenutku otkrića bila sjaja 18-te magnitude. Prošla je perihel tokom januara ove godine a dostigla je sjaj 9-te magnitude u noći 09/10. februara kada sam je posmatrao teleskopom. Kometa se sporo kreće na jug (visina joj opada) ali sasvim dobra vidljiva pre ponoći i u teleskopima skromnijih apertura tako da je i mi amateri astronomi u Srbiji možemo posmatrati u dužem vremenskom periodu.
U prošlom članku smo pisali koliko smo nebo ugrozili u posljednje vrijeme enormnim brojem satelita Starlink. U bliskoj budućnosti je predviđeno povećanje i to ne samo ovog sistema.
Prvo mi se učinilo da gledam nešto poznato, ali nisam znao šta. A onda sam se setio – koža triceratopsa! Ali onda sam se opet setio (nisam baš toliko glup) da je to Mars: Drago, tamo nema triceratopsa! E onda sam se zainteresovao šta je to.
Odavno se zna da ljudi nisu u stanju da žive u otvorenom kosmosu – ekstremne temperature od -150° C do +200° C, smrtonosno zračenje, mikrometeoriti, i što je najvažnije – vakuum, odn. otsustvo spoljnjeg pritiska okoline, u kome nema onog što nama treba, a to je kiseonik. Otsustvo spoljnjeg pritiska izaziva ključanje svih tečnosti, kojih u organizmu ima mnogo, a bez kiseonika čovekov mozak može da živi samo par minuta....
Sazvežđe Blizanaca ovih dana ugošćuje jednu sjajniju kometu otkrivenu tokom leta 2019. od strane tima astronoma uključenih u program ranog otkrivanja asteroida ATLAS. Kometa je u trenutku otkrića bila sjaja 18-te magnitude. Prošla je perihel tokom januara ove godine a dostigla je sjaj 9-te magnitude u noći 09/10. februara kada sam je posmatrao teleskopom. Kometa se sporo kreće na jug (visina joj opada) ali sasvim dobra vidljiva pre ponoći i u teleskopima skromnijih apertura tako da je i mi amateri astronomi u Srbiji možemo posmatrati u dužem vremenskom periodu.
U prošlom članku
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
