What did NASA's Curiosity rover discover on Mars? - Episode 1
Curiositi je NASA-in rover veličine automobila koji je uspešno sleteo na površinu Marsa 2012. godine, gde je uspešno istraživao i analizirao krater Gejl skoro 10 godina kako bi utvrdio da li je region nekada imao uslove pogodne za život. U ovoj prvoj epizodi serije Curiositi rover otkrićemo
NEVER SEEN BEFORE!!! Scientists discovered thousands of distant galaxies,JWST 1st image's background
Ovo je već čuvena fotografija. To je zvezda 2 MASS J17554042 + 6551277 (u prvom planu), a nalazi se 2.000 svetlosnih godina od Zemlje. Radi se o test fotografiji, ali NASA kaže da je slika toliko dobra da će Vebove optičke performanse „moći da ispune ili prevaziđu naučne ciljeve za koje je opservatorija izgrađena.
Ova priča počinje 6. aprila 2019. godine, kada je moja ekipa „Carpe Noctem“ pobedila na Mesijeovom maratonu, održanom na odmaralištu Letenka na Fruškoj Gori. Koliko je tu sreće bilo, pogotovo što smo se do samog kraja borili, i našli poslednji objekat samo par sekundi pre drugoplasirane ekipe. No, velike pobede nose za sobom i velike odgovornosti. Ova pobeda značila je da smo mi postali sudije na sledećem Mesijeovom maratonu. Prvo učešće, prva pobeda i prvi put sudije!
Iz daljine gledano rano, na početku dana nas očešao jedan mali asteroid. Prošao je na 127.000 kilometara daleko od nas, što je otprilike jedna trećina rastojanja Meseca od Zemlje. Nekako je ta razdaljina, Zemlja - Mesec, astronomima mera za alarm. Kada neko svemirsko telo proleti na većem rastojanju astronomi su spokojni, ali kada je rastojanje manje oni podignu obrve i pažljivo računaju kolika je opasnost od udara.
Ako imate nešto od Mekintoševih pametnih uređaja sigurno ste se već upoznali sa Siri. U ovom videu govori se zašto nikad ne bi trebalo da pitate Siri neke stvari. Recimo da li možete da razgovarte sa đavolom, šta ona sanja, da li možete da je zovete Alksa i da li može da zaustavi vreme. I tako dalje, pogledajte i sami.
Kako su izgledale zvezde kada je svemir bio star jedva 900 miliona godina? Pa, koliko god se činilo neverovatnim, na to pitanje već imamo odgovor. Zahvaljujući orbitnom teleskopu 'Hubble' (HST), tim istraživača na čelu s B. Welchom otkrio je zvezdu čijoj je svetlosti trebalo 12,9 milijardi godina da stigne do nas. Zvezda, označena kao WHL0137-LS, neformalno je nazvana Earendel i vidimo je kako je izgledala kada je kosmos imao samo 7% svoje trenutne starosti. Impresivno. Međutim, kako je moguće da 'Hubble' može da detektuje pojedinačnu zvezdu na takvoj udaljenosti? Zar na toj daljini nisu vidljive isključivo galaksije i njihova jata?
Kako su izgledale zvezde kada je svemir bio star jedva 900 miliona godina? Pa, koliko god se činilo neverovatnim, na to pitanje već imamo odgovor. Zahvaljujući orbitnom teleskopu 'Hubble' (HST), tim istraživača na čelu s B. Welchom otkrio je zvezdu čijoj je svetlosti trebalo 12,9 milijardi godina da stigne do nas. Zvezda, označena kao WHL0137-LS, neformalno je nazvana Earendel i vidimo je kako je izgledala kada je kosmos imao samo 7% svoje trenutne starosti. Impresivno. Međutim, kako je moguće da 'Hubble' može da detektuje pojedinačnu zvezdu na takvoj udaljenosti? Zar na toj daljini nisu vidljive isključivo galaksije i njihova jata?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
