Širenje univerzuma jedno je od najznačajnijih otkrića u modernoj kosmologiji. Odnosi se na fenomen gde se rastojanje između galaksija vremenom povećava. To znači da univerzum nije statičan, već da raste.
U poslednje vreme, astronomska zajednica je ostvarila značajan napredak u otkrivanju novih planeta van našeg Sunčevog sistema. U ovom članku ćemo se osvrnuti na neke od najznačajnijih otkrića i objasniti kako se ova otkrića postižu.
Stav Ajnštajna o Bogu je intrigantna tema. Radi se ne samo o jednom od najvećih naučnika u istoriji sveta, nego i o izuzetno mudroj i duboko moralnoj osobi pa je zato svaki njegov stav i svaka misao predmet velikog interesovanja. Naravno de je kao takav Ajnštajn pogodan za razna preuveličavanja, tumačenja i interpretacije. Neki iz neznanja i ne razumevanja, poneki čak i iz zle namere pripisuju Ajnštajnu i ono što on nije rekao i tumače Ajnštajna kako im u datom trenutku odgovara. Pronađe se negde u nekim novinama ili nekoj knjizi iz konteksta istrgnut citat – i onda izvode zaključci. Toga uvek i svuda ima, ali kad se radi o Ajnštajnu onda to ima posebnu težinu.
Kad sam prošli put bio u Baji pomislio sam da više neću videti taj grad jer se naš projekat Electra završavao i za Baju će me vezivati još samo lepa sećanja i ništa više. I zaista projekat se zvanično završio poslednjeg dana februara ove godine, ali zbog niza nepredvidljivih okolnosti, te poremećaja na svetskom tržištu (zbog čega nismo uspeli blagovremeno da nabavimo planiranu opremu – dakle, potpuno bez naše krivice), tražili smo, a zatim i dobili produžetak. Pa zbilja nije moglo drukčije. Prvo je ponuda kvalitetnih teleskopa najednom dramatično opala, a zatim je još dramatičnije počela da raste njihova cena. Shodno tome apertura planiranog teleskopa je počela da se smanjuje na mesečnom nivou iako smo u početku imali na računu potrebna sredstva… Zapravo nisam o tome hteo da pričam, nego o našem putovanju u Baju.
Ovo su najavljeni članci sa sajtova Svemirskog teleskopa Hubble, koji ukratko opisuju opservacije WR 124 provedene tim instrumentom. Prva slika je Hubbleova Slika tjedna iz 2015. g, s WR 124 u glavnoj ulozi. Dodajem i mozaičnu sliku koja uspoređuje novi Webbov i stari Hubbleov uradak. Obje fotografije su smanjene na 45 posto svoje izvorne širine. Vidimo da je Webbova slika puno veća, detaljnija i, naravno, puno bogatija (infracrvenim) bojama.
Vidimo i to da se i u ova dva tekstića kaže da je WR 124 u Strijelcu. A nije! U Strijeli je!
Neki ljudi baš nasjednu kao da zakoračite zamrznuti trag u snijegu koje je ostavio netko s istim brojem čizmi. Drugi, premda lijepi, simpatični ili pametni nekako ne sjednu i da me ubiješ, ne želim ni kavu ponoviti s njima. Mudrost me naučila da uopće ne tražim razloge. Neki ljudi pristupe drugačije, kao da se povežu na drugačiji način koji niste očekivali. Možda ste tip koji na druženjima preferira komunicirati s manjim brojem ljudi, a neki od vas uživaju u komunikaciji s velikim brojem ljudi, kušajući njihove raznolikosti. Za sve ima mjesta na ovom svijetu. Ovo je jedna od priča u kojoj ćemo ljudske odnose povezati s djelovanjem lijekova.
Spaceweather.com nam izvještava da se jučer dogodio jedan žestoki izbačaj mase iz korone Sunca (engl. krat. CME), ali na onoj njegovoj strani koja se u ovom času sa Zemlje ne vidi. Sudeći po simetričnosti izbačaja, zabilježenog koronografom LASCO C3 u NASA/ESA-inoj svemirskoj letjelici SOHO, materijal je izbačen približno iz sredine Sunčevog diska, ali s one druge strane. Oblak nabijenih čestica je izletio sa Sunca rijetko viđenom brzinom, većom od 3000 km/s. Priložena animacija, sastavljena od stotinjak slika koje je LASCO snimio jučer i danas, prikazuje taj izbačaj koji je započeo u približno 5 sati izjutra po našem vremenu. Kao i uvijek na tim slikama, Sunca je pokriveno okruglom maskom, a njegov položaj je naznačen bijelom kružnicom ucrtanom na nju.