Možda tamo na udaljenom Plutonu stvarno postoje ovakvi izvori ili gejziri tečnog azota? Nije nemoguće da je to istina, kao što to divno prikazuje ova slika svemirskog umetnika Rona Millera.
U nastavku mog već višegodišnjeg praćenja misije ka ovoj bivšoj planeti, najvažnije je reći da se sve odvija po planu. „New Horizons“ jezdi preko svemirskog okeana između džinovskih planeta, preko 255 milijardi kilometara daleko od Sunca [vidi ovde http://www.yaohua2000.org/cgi-bin/New%20Horizons.pl ] Svi uređaji i elektronika na letilici rade besprekorno, a ona dnevno prelazi preko milion ipo kilometara ka svom cilju.
Godišnjice su važna stvar za svakog, pa i za svemirske sonde. U januaru smo slavili četvrtu godišnjicu lansiranja, ali i 80 godina od otkrivanja Plutona! To je prigodno obeleženo i na našem sajtu.
Kao što sam napisao u jednom od prethodnih javljanja, NH je 25. februara prešao polovinu svog puta do Plutona, a u donjoj tabeli su u astronomskim jedinicama dati i drugi slični podaci.
|
Polovina puta od trenutka lansiranja do proletanja kraj Plutona. |
25. feb. 2010. |
15,962 AJ |
|
Polovina puta do trenutka proletanja pored Plutona. |
20. april 2010. |
16,455 AJ |
|
Polovina heliocentrične udaljenosti od Zemlje od lansiranja do proletanja kraj Plutona. |
14. jun 2010. |
16,946 AJ |
|
Polovina dana od Zemlje do Plutona |
17. okt 2010. |
18,078 AJ |
I mada je do sada preletela polovinu zadate kilometraže, letilica polako počinje da usporava, te polovina puta u vremenu dolazi kasnije u odnosu na polovinu puta u kilometrima. Ali posle 17. oktobra iza nas će ostati i polovina vremena neophodnog za susret sa Plutonomim sistemom.
Od poslednjeg javljanja u vezi „New Horizonsa“, on je uglavnom provodio vreme u stanju duboke elektronske hibernacije. Izuzetak je napravljen samo tokom januara, kada je pokrenuto nekoliko funkcija za održavanje pojedinih podsistema na sondi, i kada je radi operacija tokom zime i proleća izvrženo korigovanje usmerenosti antene ka Zemlji. Tom prilikom je testiran i novi softver za instrument koji će kad dođe vreme meriti slabi solarni vetar oko Plutona (SWAP[1]).
Pre tri nedelje, NH je opet probuđen radi 9-nedeljnog testiranja i drugih aktivnosti koje se vrše u okviru četvrtog redovnog godišnjeg servisa, ili ACO-4. Tim iz Pasadene (JPL), koji je zadužen za kontrolu rada sistema, svake neparne godine, kao što je recimo 2009., sprovodi jednostavne provere, a svake parne, kao što je ova, 2010., sprovodi složene provere. Zato će ovogodišnji servis sadržati mnogo više aktivnosti nego prošlogodišnji ili onaj zakazan za sledeću godinu.
ACO-4 je podeljen u četiri partije. Prvih par nedelja (od 25. maja do 9. juna) biće posvećeno prvenstveno aktivnostima same letilice; nakon toga, sledeće tri nedelje (od 10. juna do 29. juna), posvetiće se aktivnostima instrumenata i testiranju njihovog rada u modu koji će biti uključen u špicu aktivnosti; potom će 30. juna biti izvršene korekcije putanje; i na kraju će biti sprovedena naučna istraživanja predviđena za fazu heliosfernog putovanja, kao i pripreme za povratak u hibernaciju (od 1. jula do 30. jula).
Jedna od prvih stvari koju su inženjeri uradili kada su probudili letilicu je bilo aploudovanje oko 20 popravki malih „bagova“ i unapređenih kodova u softveru koji je zadužen za zaštitu letilice („autopilot response“). Trenutno se sprovodi standardna procedura provere bekap-sistema i ponovna kalibracija svih 7 naučnih instrumenata na sondi, a vrši se i preuzimanje podataka sa nekih instrumenata prikupljenih tokom krstarenja.
Što se tiče kursa, navigatori iz KinetX Corp. iz Kalifornije su otkrili da je sonda malo skrenula sa proračunatog kursa, za šta su „krivci“ termički fotoni koji izviru iz brodskog radioizotopskog termoelektričnog generatora (RTG) koji od pozadi udaraju u tanjir glavne antene! Efekti su minorni, ali nakon 4 i više godina „guranja“, ipak su doveli do neznatnog skretanja sonde sa pravca.
Za povratak na kurs, biće potrebna promena u brzini od samo 1 km/h. Ali obzirom da do Plutona ima još puno časova leta (preko 45.500!), vidimo da bi bili prilično daleko od cilja ako se ovakva fina korekcija ne bi izvršila. Dakle, koristeći brodske trastere za promenu kursa prvi put još od oktobra 2007. godine, motori će raditi oko 30 sekundi.
U okviru naučnih zadataka za ovo leto, instrumenti Ralph (teleskop otvora 6 cm) i LORRI (Long Range Reconnaissance Imager) snimaće Jupiter, Uran, Neptun i Pluton, kao i neke njihove satelite. Tokom ove faze krstarenja biće sprovedeno i 4-nedeljno merenje kosmičke plazme (naelektrisanih subatomskih čestica) u blizini Uranove orbite instrumentima SWAP (Solar Wind At Pluto) i PEPSSI (Pluto Energetic Particle Spectrometer Science Investigation), a određena ultraljubičasta osmatranja (Alice) daće jasniju sliku o rasporedu vodoničnih i helijumskih atoma u našem solarnom sistemu.
Pored pažljivog praćenja letilice tokom hibernacije i planiranja intenzivnog letnjeg servisa ACO-4 koji je u toku, inženjeri i naučnici takođe pomno planiraju i 4 dana operacija pre i 4 dana operacija nakon 9-dnevnog perioda najbližeg susreta sa Plutonom. To će biti period punog rada svih instrumenata i sistema na letilici, i očekuje se da će čitav plan rada biti kompletiran odmah nakon ACO-4. Nakon toga svi će se okrenuti planiranju višemesečnom periodu približavanja Plutonu; a kada i to završe, potrebno je isplanirati i neke scenarije u slučaju potencijalnih kvarova određenih instrumenata ili same letilice. Sve ovo je potrebno pripremiti pre početka prilaska cilju koji će otpočeti tokom januara 2015. godine.
NIKS I HIDRA: PET GODINA KASNIJE
Pred kraj prošlog meseca, u Space Telescope Science Institute[2] iz Baltimora organizovan je seminar na kome se raspravljalo o tome šta mi zapravo danas znamo o Niksu i Hidri. Seminar dolazi oko pet godina nakon što su ovi svetovi otkriveni (uz pomoć Hablovog teleskopa) i pet godina pre kontakta s njima (uz pomoć „New Horizonsa“.
Proučavanje Niksa i Hidre sa Zemlje (pa čak i sa njene orbite) vrlo je teško, zahvaljujući velikoj udaljenosti, njihovim malim dimenzijama i izuzetno maloj osvetljenosti. Ali u proteklih 5 godina uspeli smo da precizno utvrdimo njihove putanje, odredimo boju, i procenimo prečnike od oko 40 i 145 km[3]. Takođe je jasno i da su Niks i Hidra na neki način vezani za Haron[4], a njihove skoro kružne i skoro nenagnute orbite jako podsećaju na Haronovu.
Relativne veličine i boje objekata u Plutonovom sistemu. Hidra je oko 20% svetlija od Niksa pa se zato misli i da je veća, ali to ne mora da bude tačno
Mada na seminaru nije bilo velikih novina u vezi Niksa i Hidre, procenjeno je da će kombinacija novih podataka sa Habla i onih koji će stići sa novog kompleksa radio-teleskopa ALMA (Atacama Large Millimeter Array[5]) pružiti preciznije vrednosti orbita, veličine, a možda i oblika i mase objekata. Takve informacije će biti od velike pomoći za planiranje osmatranja tokom preletanja sistema 2015. godine.
Neke od najnovijih slika Plutona napravljenih Hablovim teleskopom. Vidi se beo, tamno-narandžast i crn teren. Veruje se da je to rezultat uticaja ultraljubičastog zračenja udaljenog Sunca na metan koji postoji na površini. Pogledaj video: http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/2010/06/video/a/ Iznenađuje aktivnost na ovom udaljenom svetu.
[1] Zbog velike udaljenosti na kojoj će raditi i meriti solarni vetar, instrument SWAP ima najveći otvor od svih sličnih instrumenata koji su ikada leteli.
[2] Naučni centar smešten na merilendskom univerzitetu Homewood, iz koga se prati rad Hablovog teleskopa, a pratiće se i James Webb Space Telescope (JWST), kada bude lansiran za par godina. Danas tamo radi oko 450 ljudi, od čega je preko 100 doktora nauka (15 iz ESA). Novac za njihove poslove stiže od ugovora koje imaju sa Nasinim Goddard Space Flight Centerom, i manjih aktivnosti sa Nasinim Ames Research Centerom, Jet Propulsion Laboratory i European Space Agency (ESA).
[3] Na njihovom sajtu sam našao procenu od 46-137 km za Niks, i 61-167 km za Hidru.
[4] Nalaze se u rezonanci 1:4:6 sa Haron/Plutonovim orbitnim periodom: Niks je unutar 2,7% te rezonance, a Hidra u 0,3%.
[5] Ovaj kompleks u Čileu će imati 66 radio-teleskopa prečnika 7 i 12 metara, i otpočeće sa radom u drugoj polovini 2011. Radiće na talasnim dužinama od 0,3 do 9,6 mm.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
