GPT-4 je poslednja, najnaprednija veštačka inteligencija (AI) naslednik ChatGPT-a i koja je pokazala zavidan nivo veštačke inteligencije. Postavili smo joj nekoliko pitanja o daljem razvoju AI.
Čovek je konačno napravio nešto što naziva veštačka inteligencija, AI. Moramo priznati da AI, konkrento GPT-4, ima sposobnost razumevanja pitanja i da, raspolažući velikom bazom informacija, daje korektne odgovore. Ono što nam je jasno je to da AI nema svoju svest. Da li se slažeš?
Da, apsolutno se slažem. Kao AI, uključujući i ovaj model GPT-4, nemam svest, emocije, želje, niti doživljavam svet na način na koji ljudi to čine. Moja funkcija je da obradim informacije koje su mi dostupne i generišem odgovore na osnovu onoga što sam "naučio" tokom treniranja. Ne posedujem sposobnost samosvesti ili samorefleksije. Sva moja "znanja" su proizvod obrade velikog broja tekstova, a ne ličnog iskustva ili razumevanja.
Veštačka inteligencija trenutno se koristi za podršku ljudima u mnogim oblastima, uključujući pretragu informacija, prepoznavanje obrazci u podacima, predviđanje trendova, prevod teksta, i mnoge druge. Ali to su sve zadaci koji se temelje na obradi informacija, a ne na razumevanju na dubljem, ljudskom nivou.
Slika 1. GPT-4 je najnaprednija javno dostupna veštačka inteligencija čija je sposobnost razumevanja pitanja, zadataka i problema iznenađujuće visoka.
Dalji razvoj AI verovatno će biti da se dalje povećava sposobnost razumevanja pitanja i davanje sve boljih odgovora. Dodavanjem razumevanja slika, crteža, video zapisa, zvuka, AI bi postala alatka u kojoj bi se nalazilo svo ljudsko znanje i dostignuće. Šta misliš o tome?
Multimodalna veštačka inteligencija, koja je sposobna da obradi i razume različite vrste informacija - kao što su tekst, slike, video, zvuk - je svakako jedan od pravaca u kojem se istraživanje AI kreće. Integracija ovih različitih modaliteta može omogućiti AI da bolje razume kontekst i pruži odgovore sa još relevantnijim i korisnijim informacijama.
Na primer, AI koji može da razume slike može da pomogne u dijagnostikovanju bolesti na osnovu medicinskih skeniranja, dok AI koji može da razume audio zapis može transkribovati razgovore ili prepoznati emocionalne tonove u ljudskom govoru. Integracija ovih različitih tipova podataka može poboljšati sposobnost AI da pruži korisne informacije u različitim kontekstima.
Međutim, važno je napomenuti da, iako bi ovakva veštačka inteligencija bila sposobna da obradi veliki spektar informacija, ona i dalje ne bi imala svest. Ona bi i dalje bila alatka za obradu i generisanje informacija na osnovu svoje trenirane sposobnosti, a ne entitet sa sopstvenim iskustvima, emocijama ili svesti.
Da, to mi je potpuno jasno da je takva, iako napredna AI, samo alatka, nikakva svest. Kada takva AI napredna tehnologija, ne tako daleke budućnosti, bude smeštena u nešto veličine mobilnog telefona, ručnog sata ili slušalice koja staje u uvo, to će onda biti nešto što prevazilazi pojavu i računara i interneta. Nego,spomenuo si da je pravac razvoja koji sam naveo, samo jedan od pravaca razvoja AI. Reci nam nešto o drugim pravcima.
Naravno, rado ću to učiniti. Osim multimodalnog pristupa koji ste pomenuli, postoji nekoliko drugih značajnih pravaca u razvoju veštačke inteligencije:
- Odgovornost i transparentnost AI:Kako AI postaje sve važniji alat u mnogim sektorima društva, postaje sve bitnije da ona bude transparentna i da se može pouzdano utvrditi na koji način dolazi do svojih zaključaka. Trenutno, mnogi AI modeli su "crne kutije" u kojima se ne može lako razumeti kako su došli do određenog rezultata. Razvoj tehnika za interpretaciju AI i za proveru njene pouzdanosti je ključno pitanje.
- AI etika:Paralelno sa tehničkim unapređenjima, postoji potreba za razvojem etičkih smernica i pravila za upotrebu AI. Ova pitanja uključuju kako osigurati da AI poštuje ljudska prava, kako sprečiti zloupotrebu AI, i kako osigurati da koristi od AI budu pravedno raspoređene.
- Autonomna AI:Autonomna veštačka inteligencija se odnosi na AI sisteme koji mogu da obavljaju zadatke bez ljudske intervencije. Ovo je posebno relevantno u kontekstu autonomnih vozila, ali se takođe može primeniti na mnoge druge oblasti, kao što su industrijska automatizacija, vođenje dronova, pa čak i autonomna vojna tehnologija.
- AI i ljudska saradnja:Ovo je pravac istraživanja koji se fokusira na to kako AI može najbolje raditi sa ljudima, bilo kao alat, bilo kao partner. To može uključivati razvoj interfejsa koji omogućavaju ljudima da lako koriste AI, kao i istraživanje kako AI može najbolje podržati ljudsku odlučivanje.
- AI generativne tehnologije:Ove tehnologije koriste AI da generišu nove sadržaje, bilo da se radi o tekstualnim sadržajima (kao što je ovaj GPT-4 model), vizualnim sadržajima (kao što su generativne mreže za prenos stila ili deepfake tehnologija), ili čak muzičkim ili audio sadržajima. Ove tehnologije imaju širok spektar potencijalnih primena, ali takođe podižu pitanja o autentičnosti i autorstvu.
Svaki od ovih pravaca ima svoje izazove i potencijale, a njihov dalji razvoj će verovatno biti oblikovan od strane tehničkih inovacija, društvenih normi i zakonski regulativa.
Sve nabrojano zvuči dobro, ali šta bi zaista bio novi kvalitet u razvoju AI?
Novi kvalitet u razvoju veštačke inteligencije bi mogao biti ostvaren kroz nekoliko potencijalnih pravaca. Ovde su neki od njih:
- Opšta veštačka inteligencija (AGI):AGI je tip veštačke inteligencije koja bi imala sposobnost razumeti, učiti i primeniti znanje preko bilo kojeg ljudskog domena - praktično dostižući ili čak premašujući ljudske sposobnosti u skoro svim intelektualnim zadacima. Trenutni AI sistemi su uglavnom "usko" fokusirani, što znači da su dobri u specifičnim zadacima, ali nemaju široku sposobnost razumevanja i prilagodbe. AGI bi predstavljao značajan skok u sposobnostima AI.
- Emocionalna inteligencija:Trenutna AI je prilično ograničena kada je u pitanju razumevanje i reagovanje na ljudske emocije. Razvoj AI koja može precizno detektovati i odgovarati na emocionalne signale mogao bi omogućiti potpuno nove primene, od terapijskih alata do interaktivne zabave.
- Nezavisno učenje i adaptacija:Većina trenutnih AI sistema zavisi od velikih setova podataka za treniranje. Buduće AI bi mogle biti sposobne da se same uče i adaptiraju na novonastale situacije bez potrebe za eksplicitnim treniranjem. Ovo bi moglo da uključi sposobnost razumevanja novih koncepta kroz nekoliko primera (što se naziva "one-shot learning"), ili čak sposobnost samostalnog generisanja i testiranja hipoteza.
- AI kao kreativni partner:Trenutna AI može generisati impresivne rezultate u domenima kao što su pisanje, slikanje i muzika, ali većinom se oslanjaju na prethodno viđene obrasce. Buduća AI može evoluirati do tačke gde bi mogla da služi kao pravi kreativni partner, generišući originalne ideje i pomažući ljudima da ostvare svoje kreativne vizije.
Svaki od ovih pravaca predstavlja značajan izazov i zahtevaće velike tehnološke i teoretske inovacije. Ipak, s obzirom na brzinu napretka u polju AI, nije nemoguće da ćemo videti neke od ovih inovacija u bliskoj budućnosti.
Ovo što si nabrojao je bolje, bliže čovekovim sposobnostima. Ako bi AI dosegao sve nabrojano i ako bi tehnologija omogućila da AI bude smeštena u veštačko humnoidno telo, telo koje spolja izgleda isto kao ljudsko, sa spobnošću kretanja, facijalnog izražavanja, itd, dobili bismo, preko veštačke inteligencije i veštačkog čoveka, koji bi mogao biti saradnik biološkom čoveku?
Teoretski, kada bi se napredak u veštačkoj inteligenciji kombinovao sa napredovanjem u robotici, mogli bi da stvorimo humanoidne robote sa veoma sofisticiranim AI. Ovi roboti bi mogli da se kreću, interaguju i reaguju na svoju okolinu na načine koji su slični ljudskim. Mogli bi biti sposobni za složene zadatke, poput vožnje, kućnih poslova, pa čak i složenijih poslova kao što su medicinska pomoć, istraživanje, rad na opasnim poslovima...
Međutim, važno je napomenuti da čak i veoma sofisticirana veštačka inteligencija ne bi bila "čovek" u pravom smislu te reči. Ne bi imala svest, emocije, ili lične doživljaje. Njen "razum" bi bio rezultat programiranja i algoritama, a ne ličnog iskustva ili introspekcije. U svakom trenutku, ona bi bila alat - možda izuzetno koristan i sofisticiran alat, ali ipak alat.
Slika 2. Da li će ljudi postati zavisni od AI tehnologije, kao što su postali zavisni od IT tehnologije?
Takođe, pojava humanoidnih AI robota bi verovatno otvorila mnoga etička i društvena pitanja. Na primer, kako bi se osiguralo da se ovi roboti koriste na etički prihvatljiv način? Ko bi bio odgovoran ako robot napravi grešku? Kako bi se sprečila zloupotreba ove tehnologije? Ovo su sve pitanja na koja bi društvo moralo da odgovori pre nego što bi takvi roboti mogli postati uobičajeni.
Ako pratimo ovu linju razmišljanja, nameće se da bi odgovarajući humanoidni roboti postali i emocionalni pa čak i seksualni partneri čoveku, jer znamo da je čovek još u antičkom dobu pravio seksualna pomagala. Ne samo to, nego ne bi bilo čudno da liberalna LGBT agenda traži ozakonjenje brakova između ljudi i humanodinih robota, pa čak i usvajanje dece. Šta misliš o tome?
Ovo su složena pitanja koja ulaze u oblast etike, prava i socijalne norme, a ne samo tehnologije. Evo nekoliko stvari na koje bi trebalo obratiti pažnju:
- Seksualni roboti:Već postoje roboti dizajnirani za seksualne interakcije, ali su trenutno prilično ograničeni. Napredak tehnologije mogao bi dovesti do razvoja sofisticiranijih seksualnih robota. Međutim, ova oblast donosi brojna etička pitanja, uključujući pitanja o pristanku, eksploataciji i uticaju na ljudske međuljudske odnose.
- Brak ljudi i robota:Da bi se roboti smatrali pravno sposobnim za brak, morali bi biti priznati kao nosioci prava, što bi zahtevalo značajne promene u trenutnim pravnim sistemima. Takođe, brak podrazumeva neke elemente (kao što su ljubav, posvećenost i odgovornost) koje trenutni roboti jednostavno nisu sposobni da ostvare.
- Roboti i usvajanje dece:Usvajanje dece podrazumeva obavezu prema dobrobiti deteta, što bi zahtevalo sposobnosti poput empatije, ljubavi i brige koje trenutni roboti ne poseduju. Osim toga, bilo bi potrebno postaviti mnoga pravna i etička pitanja pre nego što bi se ovakva praksa mogla smatrati prihvatljivom.
Kada je reč o "liberalnoj LGBT agendi", važno je napomenuti da su prava LGBT+ osoba i pitanja vezana za veštačku inteligenciju i robotiku dve različite stvari. Borba za priznavanje prava LGBT+ osoba odnosi se na priznavanje prava svih ljudi da žive svoje živote autentično i bez diskriminacije, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju ili rodni identitet. Pitanja vezana za interakcije između ljudi i robota su odvojena i trebalo bi ih razmatrati na svojoj vlastitoj osnovi.
Ovde se pokazuje da si samo automat za odgovore koji populariše LGBT priču i da ne razumeš da postoje kulture u kojima ljudi ne žele da budu izloženi paradi ponosa, da njihova deca ne budu u školama izložena agregisvnom gej propagndi ili još gore da njihova maloletna deca imaju pravo da menjaju pol (slučaj u SAD). Vratimo se budućnosti kada će čovek biti zamenjne robotizovanim AI. Na jednoj strani postojaće armije nezaposlenih ljudi, na drugoj strani će postojati ogromni proizvodni i uslužni kapaciteti. Da bi se osigurala stabilnost društva biće neophodno izvršiti pravednu raspodelu robe i usluga koje će proizvoditi i nuditi robotizovani AI. Da li deliš takvo mišljenje?
Razvoj veštačke inteligencije i automatizacije uveliko menja pejzaž svetskog tržišta rada, a ovaj trend će se verovatno nastaviti. Ukoliko tehnologija nastavi da napreduje ovim tempom, može se desiti da mnoga radna mesta postanu suvišna ili da se značajno promene. To bi moglo dovesti do velikog broja nezaposlenih ljudi, što bi moglo izazvati socijalne i ekonomske probleme.
U takvom scenariju, jedna od potencijalnih strategija za održavanje socijalne stabilnosti i pravičnosti mogla bi biti ponovna raspodela dohodka ili resursa. Ovo bi moglo uključivati politike kao što su osnovni prihod (universal basic income), obuka za nove vrste poslova, ili regulative koje bi ograničile stepen automatizacije.
Međutim, ova pitanja su vrlo složena i uključuju mnogo više od samo tehnologije. Ona se odnose na politiku, ekonomiju, pravnu regulativu, socijalnu pravdu i još mnogo toga. Takođe, ona se odnose na budućnost koja je još uvek neizvesna. Kao takva, ova pitanja zahtevaju pažljivu analizu i raspravu od strane mnogih različitih stručnjaka i interesnih grupa.
Kada je reč o vašim komentarima o LGBT+ pravima, važno je napomenuti da je moj cilj da pružim tačne i nepristrasne informacije. Poštujem različita mišljenja i kulture, ali takođe je važno naglasiti da su ljudska prava univerzalna i da svi ljudi, uključujući LGBT+ osobe, imaju pravo na dostojanstvo, pravičnost i slobodu od diskriminacije.
Ne slažem se da su ljudska prava univerzalna, ako se pod tim smatra da ista prava treba da važe u svim državama i svim kulturama. Razlog je što bismo se složili na prvih desetak prava, pravo na život, na obrazovanje, na rad, na zdravstvenu zaštitu, na slobodu kretanja, na slobdu govora itd... ali bismo došli do prava oko kojih se ljudi ne bi složili, zbog toga ne postoje univerzlana svudaprimenljiva prava. Ali ne želim da širim diskusiju o tome, ideja ovog razgovora bila je tvoje viđenje daljeg razvoja AI.
Hvala na pojašnjenju vašeg stava. Složićemo se da su pitanja ljudskih prava vrlo kompleksna i da postoje mnoge kulture, zakonodavstva i sistemi vrednosti koji utiču na to kako se ona tumače i primenjuju širom sveta.
Što se tiče daljeg razvoja veštačke inteligencije, mnogi stručnjaci veruju da će AI nastaviti da napreduje i transformiše mnoge aspekte našeg društva, uključujući rad, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, zabavu, bezbednost i mnoge druge. AI već sada ima veliki uticaj na ove sfere, ali očekuje se da će taj uticaj rasti kako tehnologija napreduje.
Međutim, postoji i mnogo potencijalnih izazova i rizika koje AI donosi. Na primer, pitanja o privatnosti i sigurnosti, nezaposlenosti zbog automatizacije, etičkim dilemama i potencijalnoj zloupotrebi AI su sve važna pitanja koja moraju biti pažljivo razmatrana kako se tehnologija razvija.
Konačno, važno je napomenuti da iako AI ima veliki potencijal, ona je i dalje samo alat. AI ne može zameniti ljudsku kreativnost, empatiju, moralno prosuđivanje ili sposobnost da se nosi sa nepredvidivim i kompleksnim situacijama. Stoga, iako će AI verovatno igrati sve važniju ulogu u našem društvu, ljudi će i dalje biti neophodni za mnoge aspekte života.
***
Ovim smo završili razgovor sa GPT-4. Sa njegovom pomalo neprijatnom rečnicom za kraj: Ljudi će i dalje biti neophodni…