Detalji
Kategorija: TV Astronomija

Šta se krije u arktičkom ledu? - Brendan Rodžers i Džesika Hauard


U junu 2022, rudar zlata u Jukonu u Kanadi došao je do izvanrednog otkrića. Dok je radio na tradicionalnoj zemlji Prve nacije Trondek Huečin, otkrio je izuzetno sačuvane, zamrznute ostatke mladunčeta runastog mamuta koje je umrlo pre 30 000 godina. I ovo nije jedino otkriće ove vrste. Brendan Rodžers i Džesika Hauard otkrivaju tajne zakopane u arktičkom permafrostu. [Režija: Denis Spolitak; naracija: Suzan Cimerman; muzika: Kem Misirlioglu, Greg Hudžik].].

Uključite / isključite prevod dole desno: strelica

LedTed 1

LedTed 2

LedTed 3

  

  
 
 
 Transkript 
 
Milena Petrovic, Translator
Milenka Okuka, Reviewer
 
00:07
U junu 2022, rudar zlata u Jukonu u Kanadi došao je do izuzetnog otkrića. Radeći na tradicionalnoj zemlji Prve nacije Trondek Huečin,otkrio je izuzetno očuvane zamrznute ostatke mladunčeta runastog mamuta koje je umrlo pre 30 000 godina. Međutim, ovo nije jedino otkriće ove vrste zato što Arktik čuva mnogo zakopanih tajni...
 
00:34
Oko 15% severne hemisfere čini permafrost— to jest zemlja koja se ne otapa sezonski, već ostaje zaleđena najmanje dve godine— a, obično i duže. Najstariji permafrost otkriven dosad nalazi se u Jukonu i zaleđen je već 740 000 godina. Debljina permafrosta takođe varira, od samo jednog metra u nekim oblastima do preko kilometra u drugim.
 
01:03
I permafrost je izuzetno dobar u čuvanju bioloških ostataka. Ako su neki kristali leda blizu ostataka zakopanih u permafrostu, oni pomažu u izvlačenju vlage. I mikroorganizmi koji bi u suprotnom brzo razložili biljna i životinjska tkiva rade sporijom metaboličkom brzinom na ovim ledenim temperaturama. Ishod je da, umesto da se oslanjamo na fosilizovane skelete kako bismo utvrdili kako je drevna životinja možda izgledala, permafrost ponekad može pružiti naučnicima prave zaleđene kadrove prošlih vremena.
 
01:40
Drugi rudar zlata se 2016. godine našao licem u lice sa mladunčetom sivog vuka starog sedam nedelja koje je bilo sačuvano u permafrostu 57 000 godina. Istraživači su saznali da se hranilo lososom, i misle da je brzo umrlo, verovatno kada se jazbina, u kojoj se ugnezdilo, srušila. Stočari irvasa su 2020. naišli na ostatkekoji su nesumnjivo pripadali medvedu. Međutim, ispostavilo se da su bili stari 39 500 godina. Pripadali su pećinskom medvedu. Ova vrsta je izumrla pre oko 24 000 godina. Pre ovoga, naučnici su samo videli skeletne ostatke pećinskog medveda.
 
02:26
Čak su i nepotpuni životinjski ostaci pronađeni u permafrostu pružili neverovatne rezultate. Istraživači su 2021. godine identifikovali novu vrstu mamuta rekonstruišući DNK sekvence mamutovih zuba starih 1,6 miliona godina što je čini najstarijom zabeleženom DNK sekvencom. Izvanredna otkrića prevazilaze životinjsko carstvo.Naučnici su 2012. uspešno regenerisali cvetnicu tundre iz semena koje su pronašli u jazbinama veverica starim 32 000 godina.
 
03:03
Ipak, svi praistorijski ostaci koje tek treba otkriti u permafrostu su u opasnosti, i više od toga, zato što se permafrost brzo odmrzava.Klimatske promene zagrevaju Arktik od tri do četiri puta brže od ostatka sveta. Povećana učestalost ekstremnih vremenskih uslovakao što su munje i šumski požari, spaljuju biljke i tlo koji inače održavaju permafrost hladnim.
 
03:32
Kada se permafrost odmrzava, njegovi efekti su zabrinjavajući i dalekosežni. Tlo može da ispuca i da se uruši, a predeo može doživeti poplave i eroziju, i učiniti da se stabilno drveće nagne i formira takozvane “pijane šume.” Takođe može da pokrene masivna klizišta i ugrozi kritičnu infrastrukturu. Do 2050, otapanje permafrosta može da ugrozi 3,6 miliona ljudi. Ovo uključuje mnoge domoroce i ljude Prvih nacija koji žive širom arktičkog regiona još od pamtiveka. Trenutno, oni se bave teškim odlukama kako da zaštite svoje zajednice i tradicionalne načine života suočeni s klimatskim promenama.
 
04:19
Efekti otopljavanja će se proširiti i van Arktika. To je zbog toga što permafrost skladišti procenjenih 1,6 biliona tona ugljenika. To je dvostruko veći iznos u Zemljinoj atmosferi zabeležen 2022— i više nego što su ljudi ikada oslobodili sagorevanjem fosilnih goriva.Permafrost je jedan od najvećih svetskih rezervoara ugljenika zbog sveg organskog materijala koji sadrži— neki su netaknuti ostaci, ali većina je u obliku delimično razložene zemlje i taloga. Kada počne da se otapa, mikroorganizmi razlažu organski materijal efikasnije, i otpuštaju gasove kao što su ugljen-dioksid i metan. Ovo pokreće povratnu spregu: kako se više gasova oslobađa klima se zagreva,što utiče da se više permafrosta otapa oslobađajući više gasova staklene bašte.
 
05:15
Za očuvanje slika kakva je planeta bila hiljadama godina pre— kada su mamuti i pećinski medvedi gazili po ovom terenu— i za podržavanje raznolikosti života na Zemlji za narednih hiljadu godina,Arktik treba da ostane hladan.
 

Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 22 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D , 
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Univerzum

nauka

Astronautika

Revolucija

Foto...

Praksa

instrumenti

Razno