A kada cemo se naci negde na periferiji velikog grada, u nekoj basti kafanice sa kockastim stolnjacima da popijemo neko obicno , normalno pivo a da ne bude Badvajzer, Stela ili Old Foghorn ? Da li ce komunikacija izmedju nas biti humanija ako se prenosi zvucnim talasima a ne elektronima ? Hoce li nam u tim momentima nedostajati imejlisanje, skajpovanje, vajberovanje, vikipedisanje, s(h)erovanje, zvuk mobilnog ili poruke, tvitovanje, fejsbukovanje (sic !), fotografisanje sa desetmegapikselnim senzorom mobilnog ? Naravno da hoce. Navikli smo se i to neopozivo. Trebamo samo pripaziti da na tom vasaru tehnologije pronadjemo ono sto nam odgovara i sto ce nam olaksati svakodnevne obaveze. Ako preteramo u koriscenju svega i svacega , sami cemo biti krivi ako postanemo tehnoholicari. Ponovo citam "Golo sunce" od I.Asimova. Iako ga je napisao pre sesdesetak godina , kada su racunari imali elektronske cevi i memorija od 10Mb predstavljala cudo, Asimov je predvideo vreme u kome mi danas zivimo . Izuzimajuci , naravno svemirsku konotaciju romana. Preporucujem za citanje. Po meni , nema haosa ili nedaj Boze ludila u ovom nasem medijskotehnoloskom svetu. Ima samo preterivanja , mozda pomodarstva, i ne na poslednjem mestu , sve manje koriscenje sopstvenog mozga - kada ,u mnogim slucajevima nepotrebno, linijom manjeg otpora koristimo tehnologiju a ne nas sopstveni kompjuter kojim nas je Priroda obdarila. Na nama samima je odluka da li cemo i kada pritisnuti dugme za ukljucivanje svega onog gore navedenog. U tome je cela caka , tako mi terabajta. Tema je van sumnje interesantna pa bi bilo korisno cuti i druge sta misle o svemu ovom ...