Srednjoevropsko letnje vreme (CEST) je naziv za UTC+2 vremensku zonu. Koristi se za vreme leta u većini Evropskih zemalja i Tunisu. Za vreme zime se koristi srednjoevropsko vreme (CET).
Opširnije: Srednjoevropsko letnje vreme
Write comment (0 Comments) Srednjoevropsko vreme (engl. CET) je jedno od imena za vremensku zonu UTC+1. Koriste je većina Evropskih i severno Afričkih zemalja. Većina koriste i Srednjoevropsko letnje vreme (UTC+2).
Opširnije: Srednjoevropsko vreme
Write comment (0 Comments) Vremenska zona je deo površine Zemlje omeđen sa dva granična meridijana. Postoje 24 časovne zone zato što se Zemlja za 24 časa jedanput obrne oko svoje (zamišljene) ose koja spaja njen Severni i Južni pol.
Write comment (0 Comments) Letnje računanje vremena (engl. Daylight saving time (DST)) ili letnje ukazno vreme, je dogovor po kojem se preko leta časovnik pomera da bi poslepodneva imala više danjeg svetla nego prepodneva. Sprovodi se tako što se službeno vreme pomeri unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vrati nazad u jesen. Vreme se obično pomera za jedan sat, ali tačan broj časova i datumi izmena se određuju lokalno, i podložni su promenama. Ovakvo podešavanje doprinosi boljem prilagođavanju i većem iskorišćavanju dana i štednje energije.
Opširnije: Letnje računanje vremena
Write comment (0 Comments) Kalendar je nastao kao potreba ljudi da znaju svoje mesto u vremenu. Isto tako, za religijske potrebe kalendar je presudan. Još od 
najranijih vremena postojala je potreba za određivanjem godišnjih doba i kišnih sezona i utvrđivanju veze sa drugim periodičnim događajima na nebu koje su ljudi primećivali. Kalendari su se pravili u odnosu na kretanje i faze Meseca, kretanja Sunca, a retko, posmatranjem kretanja Venere. Sve velike rane civilizacije su imale svoj kalendar. Iz vavilonskog kalendara nam dolazi sedam dana u nedelji gde je svaki dan u sedmici bio posvećen jednom od sedam nebeskih tela ( nedelja-Suncu, otud Sunday na engleskom, Mesecu ponedeljak, i dalje redom Marsu, Merkuru, Jupiteru, Veneri i Saturnu).
Piše: Nikola Veselinović.
Opširnije: Uloga Srbije u reformi Julijanskog kalendara
Write comment (0 Comments) Prema sačuvanim podacima, na današnji dan 1917. u portugalskom gradu Fatima desetine hiljada ljudi je prisustvovalo neobjašnjivom fenomenu.
Opširnije: Na današnji dan: 13. oktobar
Write comment (0 Comments) Na današnji dan (po nekim izvorima na dan 13. septembar) 1959. sovjetska sonda loptastog oblika, "Luna 2", postala je prvi objekat napravljen ljudskom rukom koji je dospeo do Meseca. Letilica se 33,5 sati od lansiranja srušila na površinu u Mare Serenitatis, blizu kratera Arestidis. Nepunih pola sata nakon sonde, na Mesec je pao i treći stepen rakete koji je doneo sondu do Meseca.
Opširnije: Na današnji dan: 14. septembar
Write comment (0 Comments) 
Na današnji dan 1877. Asaph Hall Sr. je otkrio Marsov veći satelit, koji je po imenu sina boga Aresa (Marsa), dobio ime Fobus, koje je kasnije promenjeno u Fobos.
Opširnije: Na današnji dan - 18.08.
Write comment (0 Comments) 
Nadanašnji dan 2003. Jurij Melenčenko, ukrajinski kosmonaut, postao je prvi čovek koji se venčao u kosmosu. Mlada je na njegovu žalost bila na Zemlji, u Teksasu, pa je jedino mogao da poljubi monitor
Opširnije: Na današnji dan: 10. avgust
Write comment (0 Comments) 
Na današnji dan pre 79 godina rodio se Nil Armstrong, prvi čovek koji je zakoračio na Mesec.
Opširnije: Na današnji dan: 20. jul
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
