Od 38 piramida najčuvenija je, bez sumnje, Keopsova, koju je prema pisanju antičkog istoričara Herodota gradilo 100.000 robova tokom punih 20 godina! Ovaj kameni kolos, čijoj se veličini i lepoti i danas divimo, visok je 147 metara, a za osnovu ima kvadrat sa stranicama od 233 metra.

keopsKeopsova piramida

Keopsova piramida sadrži 2.300.000 ogromnih kamenih kocki, od kojih je svaka teška oko 2.500 kilograma. Građena oko 2.600. godine pre Hristovog rođenja, da bude grobnica egipatskih faraona iz četvrte dinastije, ona je ostala kao trajno svedočanstvo jednog dalekog vremena i čudesne graditeljske moći čovekove.

Kako smo često skloni da se poredimo sa precima, upitajmo se - kakve su naše današnje mogućnosti kada je reč o ovakvim grandioznim poduhvatima, kao što je bila gradnja piramida? Možda, je najbolje da za “aršin'' uzmemo baš “svetsko čudo'' - Keopsovu piramidu!

Iako nemamo takve ideje i maštu kao drevni graditelji i njihovi naredbodavci - faraoni, mi smo, bar u tehničkom pogledu daleko odmakli pred Starim Egipćanima. U to nas, pored raznih brojnih pokazatelja, uverava i iskustvo - malo je “piramida'' našeg doba građeno stolećima. I na Mesec smo se “popeli'', praktično, u jednoj generaciji.
Ničeg nema bez solidne analize i računa. A za to su najpoznatiji majstori - Japanci. Pored toga, oni su ne tako davno boravili više meseci u Egiptu u vezi sa nekim građevinskim poslovima, pa im je palo na pamet da “izrade'' i projekt Keopsove piramide. 

Ekipa japanskih građevinara solidno je obavila svoj zadatak u Egiptu, a istovremeno napravila i “predračun'' za piramidu. Ona je zaključila da bi se pomoću najsavremenije građevinske tehnike Keopsova piramida danas mogla da podigne za oko 5 godina i da bi njena izgradnja kostala oko 30 puta manje nego u Keopsovo doba. Tada je ona, prema grubim proračunima, stajala Stari Egipat oko 20 milijardi današnjih dolara, a to je gotovo koliko je koštao američki program osvajanja Meseca!

Naišavši na ovo poređenje, možemo da se upitamo šta je vrednije - Keopsova piramida ili osvajanje Meseca. Bez lažne skromnosti, Starim Egipćanima u ovom odmeravanju morali bismo da priznamo pobedu. Ali, u takvom zaključivanju nešto nas sprečava - to su patnje hiljada robova koji su proklinjali i faraone i piramidu koja i danas svedoči o sjaju i bedi tih davno prohujalih vremena.

Članak je iz knjige prof. Vladimira Ajdačića "Nauka kao bajka"


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 3 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 4 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... Pre 1 nedelje

Foto...