Kad vidite Lunt možete samo da se zaljubite u njega. Toliko je divan u svakom pogledu da vam ne preostaje ništa drugo.

 Lunt 

Mi smo ovaj naš, vobanistički, na svetlo dana prvi put izneli juče tokom izleta na Carskoj bari. Tu na Bari zrenjaninska grupa NPN (Nastavnika prirodnih nauka - Miša Bracić, Biljana Tankosić, Bojana Molnar, Edita Satler) je organizovala za osmake naklonjene prirodnim naukama, istraživački izlet „Carska bara – jesen 2019“. Ili, drugim rečima školu u prirodi. Grupa NPN je smatrala da će ovu školu lepo dopuniti astronomijom i zato smo dobili poziv da im se pridružimo.

Nema ništa lepše nego kad sednete u Ford Ranger Pickup i krenete sa opremom na teren. Taj naš Ford je moćan terenski auto. Ogroman je, snažan, ima pogon na sva četiri točka, robustan… ali kad uđete u kabinu dočeka vas pun komfor: udobna sedišta nežne boje, dobra muzička linija, telefonska konekcija i – bar je takvo pravilo kod nas – dobro društvo. 

Uglavnom, natovarismo Lunta i još nešto sitne opreme, Kristina nagazi na gas i mi se stvorismo u rezervatu Carska bara. Kristina Bikit je jedinstvena vozačica ili šoferka, ne znam kako se to tačno kaže, jer pored vozačke dozvole ima i doktorsku diplomu, a inače je istraživač na novosadskom PMF. A pored nje išla je i Sofija Forkapić, sa istim zvanjem i zanimanjem izuzev što ne vozi Forda. Pa onda bio je tu Ratko Miljkovac demonstrator u NS planetarijumu koji je celim putem do Bare nešto pričao o mušmulama i povrću i tako mi otvorio oči: ja ništa o poljoprivredi ne znam.

Dakle, stigosmo u rezervat i sve je bilo baš interesantno i prijatno, ali čitav događaj obeležio je ipak Lunt. Što je to lep teleskop. I to u svakom pogledu i u estetskom i u naučnom. Jedina mana mu je što ne vidi kroz oblake, a njih je baš bilo juče celog dana. Uspeli smo samo da izvučemo neku jadnu slikicu Sunca, ali takvu da ju je bilo tužno gledati. Pokušavali smo da izazovemo razvedravanje neba pakovanjem solarnog teleskopa – kao digli smo ruke od posmatranja, a sve u nadi da će se baš zato razvedriti, ali to nije pomoglo. Taj deo nije nam prošao najbolje, ali sve ostali jeste.

Sa đacima smo se ispričali o Suncu, onda smo im podelili naše časopise, zatim pojeli sendviče i na kraju krenuli lađicom po reci. Ta vožnja je atrakcija Carske bare. Na momente smo se bukvalno probijali se kroz trsku, ribe su se praćakale (kažu da ponekad neka uskoči u čamac), labudovi su bežali ispred čamca, a više jata ptica idući svojim putem je preletelo iznad nas. Ceo rezervat je dobio jesenje boje, jesenje oblake i jesenje sunce. I jesenja jata ptica. Videli smo kormorane, čaplje, patke i velik broj drugih ptica čija imena znaju samo vodiči. 

Ako idete Stazom zdravlja koja vodi kroz šumu, pored rečice, možete videti pečurke i čuti detliće kako vredno rade. Na pojedinim mestima upadljivi su tragovi prošlogodišnjeg požara koji je zahvatio Carsku baru nedelju dana nakon što smo je mi posetili. Nije retkost videti tragove divljih svinja, koje, kažu vodiči, umeju da se namnože i čine veliku štetu okolnim njivama. Zato se njihov broj stalno kontroliše i ograničava. 

Sve u svemu bio je ovo lep astronomski izlet u prirodu. Probali smo naš teleskop, pričali o astronomiji, provozali se po reci i uživali u divnoj prirodi.

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE SA BARE (454)