Na severu Vojvodine postoji jedno malo selo za koje nikad nisam čuo. A pored njega je jedno još manje selo koje od juče pamtim. Zove se Orom, ima oko 600 domaćinstava i blizu 1300 stanovnika, uglavnom Mađara. Nekada je ljudi bilo više, ali taj broj se stalno smanjuje.

A iza sela nalazi se velika poljane među kukuruzima. Ona je ograđena, a na ulazu stoji natpis „Malomfesztivál“ što kad se prevede sa Mađarkskog znači „Festival Vetrenjača“. Svuda okolo parkirano je na stotine automobila, a unutra u posebnom delu podignuto je bezbroj šatora. Tu su i brojni objekti sa hranom i raznim pićima i tri bine ili stejdževa kako se to od kako je počeo festival Exit na Petrovaradinskoj tvrđavi odomaćilo kao izraz. Na tim binama ove godine nastupilo je 30 bendova iz Mađarske, Srbije, zatim iz Makedonije, Grčke, Slovačke i Rumunije.

E na taj festival pozvan je da učestvuje i tim Vobanista. I tako smo se mi juče, predvače obreli tamo, na oranicama, među binama, kioscima i kukuruzom. Tamo zaista postoji velika vetrenjača, a malo dalje od nje postavismo mi dva teleskopa. Vreme u početku bilo očajno za posmatranje zbog oblaka, ali kako se bližila ponoć počelo je da se razvedrava pa smo naciljali Mesec, Jupiter i kasnije Saturn. Više od toga pored šljaštećeg Meseca nije ni moglo da se vidi.

Festival je trajao od 15. do danas, 17. avgusta. Po organizaciji, obezbeđenju, stejdževima, svetlosnim efektima, a pre svega po vedrom raspoloženju hiljade uglavnom mladih posetilaca ovaj festival dosta podseća na pomenuti Exit. Razlika je u tome što je ovde bilo za nijansu sve manje formalno, opuštenije i, konačno, prijatnije. Drugim rečima rečeno: sjajno, oduševljeni smo.

Pokazivali smo nebo, objašnjavali kako smo mogli, često na srpsko-engleskom jeziku i zahvaljivali se sa köszönöm. Bilo je tu i komičnih situacija. Jedan momak je nešto govorio na mađarskom pa pošto nam konverzacija nije bila uspešno, pitao nas je: „Where are you from“, ja mu odeklemovao: „We are from Novi Sad, Újvidék“. – A pa, reče on, onda možemo i na srpskom“. 

Ali na bilo kom jeziku da smo govorili, ma kako on bio iskrivljen, lepo smo se sa svakim od njih sporazumeli, posebno što je oduševljenje Saturnovim prstenovima i kraterima na Mesecu, bilo jednako izražavano na svakom jeziku. Uostalom, cilj festivala i jeste da briše granice unutrašnje, međuljudske i državne. I u tome je festival bio vrlo uspešan.

POGLEDAJTE CEO ALBUM FOTOGRAFIJA SA FESTIVALA VETRENJAČA (194 fotografije)

Ali, nije to samo muzički festival. Šetajući se po kampu videli smo vašar rukotvorina, kuhinjske radionice, književne radionice te razne manifestacije za razne uzraste od 0 do 5, pa od 7 do 15 itd. godina. 

Ponovo smo, po ko zna koji put zaključili: ljudi vole da gledaju kroz teleskop, jako ih zanimaju misterije neba i nebeskih tela a da često to i ne znaju. E zato smo mi tu da im to otkrijemo. Po licima ljudi videlo se da smo u tome, bar za jednu noć uspeli.

POGLEDAJTE CEO ALBUM FOTOGRAFIJA SA FESTIVALA VETRENJAČA (194 fotografije)