U petak 14. decembra oko podne krenuli mi iz Novog Sada u Mađarsku. Zvao nas dr Tibor Hegediš, rukovodilac mađarskog dela Vobanista na svečanost povodom dosadašnje realizacije njihovog dela projekta. 

Išli smo u dvoja kola. U jednim delegacija sa PMF, u drugim mi iz astronomskih društava*. I vozili svaki svojim putem: mi lokalnim putevima, oni autoputom. A kod Sombora mi ogladneli pa svratili u prvu čardu na koju smo naišli. Ne bih tu činjenicu pominjao da nije bila od naučnog značaja. Jer povela se diskusija da li bi čovek mogao da skuva riblju čorbu na Marsu i zašto! Ribu bi imao smrznutu sa Zemlje, začine isto, a svakako bi morao da ponese i kotlić, vodu i drvo za vatru. Da, i šibicu. Ostaviću da o ovoj složenoj temi razmišljate i sami, a ja nastavljam sa izveštajem.

* Išli su prof. Ištavn Bikit, prof Dušan Mrđa, prof. Nataša Todorović, dr Kristina Bikit te u drugim koima Miloš Gagić, Jaroslav Grnja i ja, Saša Zorkić

Za ovim stolom je počela rasprava o ribljoj čorbi na Marsu

Dakle, posle riblje čorbe sve je bilo lakše i mi veselo nastavismo put. A put ravan i prav sve do kraja sveta, samo jedno drvo u daljini označava ivicu.

Na granici nigde nikog. Svi se zavukli, i Mađari i naši, u kuću i mole boga da niko ne dođe jer je napolju bilo hladno. Ali nisu nam ništa zamerili i naši su nas lepo ispratili, Mađari lepo primili i tako mi nastavismo put do Baje. 

Dr Hegediš daje izjavu za lokalnu televiziju

Prof. Mrđa govori za televisiju (u pozadini kamerman, zatim voditeljka i Emilija Pastor, članica tima Vobanista iz Mađarske prevodi sa engleskog voditeljki) i desno prof. Mrđa

Hegediš i Mrđa

Ali da se manemo folklora, naši domaćini su nas sjajno dočekali, izgrlili i odveli u veliku, vrlo lepu salu. Gosti su pristizali, bile neke televizije i tako dalje, sve po redu. Zamenik gradonačelnika je održao prigodan govor, glavni domaćin Tibor Hegediš je prevazišao sebe i svoje inače visoke standarde predusretljivog domaćina. Govorio je, pozdravljao, davao izjave i nazdravljao. A zatim je i naš prof. Mrđa istim redom sve ponovio u naše ime. Zahvalio se na toplom prijemu i nabrojao šta smo mi sve u okviru projekta Vobanista uradili i to je bilo fenomenalno. Tek tada sam shvatio koliko toga smo ove godine uradili: sem nekoliko radnih sastanaka, napravili smo prvu konferenciju o svetlosnom zagađenju u regionu, organizovali Mesijeov maraton i astronomski kamp (oba sa vobanističkim sadržajem), radili na Egxitu, odštampali papirni časopis Astronomski magazin, bili na Zmajevim dečjim igrama, posetili Carsku baru, Zasavicu, Obedsku baru… ne mogu svega ni da se setim. Ali ono što je posebno važno, svi dosadašnji naši izveštaji su dobro, čak visoko ocenjeni kod superivzora IPA projekata. Zbilja smo zadovoljni dosadašnjim radom. Ostaje nam još nešto više od godinu dana za realizaciju ostalih planova i nadamo se uspehu.

Miloš se upoznao sa Deda Mrazom

A posle govoranijca došla je bogata večera, duga i nezaboravna, nakon koje sam sebi svečano obećao da do Nove godine više neću ništa jesti kako bih se oporavio malo.

Pogledajte fotografije sa ovog događaja