Sasvim je moguće da na Carskoj bari nikad niste bili. Niste znali da postoji, mislili ste da vas sirova priroda ne interesuje ili jednostavno niste imali dovoljno sreće da vas put navede do nje. U svim tim i sličnim slučajevima propustili ste susret sa rajskim mestom za živi svet Panonije.
| CARSKA BARA je sistem vodenih ekosistema sa trakama trske i ševara, stepa i vrbaka. Prostor Carske bare karakteriše gusto izatkan ćilim reka, kanala, jezera i bara, dok se boje smenjuju od plavih jezera, preko zelenih i smeđih šuma, sve do bledo žute i bele boje slatina. Na ovom prostoru nekada se protezalo bezbroj većih i manjih močvara. Danas ovaj prostor karakterišu meandri Starog Begeja koji se sužavaju i skraćuju i bare — sve više nagnute u odnosu na dno rečnog korita. |
U sredu, 19. septembra u okviru projekta VoBaNISTA grupa od 60-tak ljubitelja astronomije i prirode otišla je u poludnevnu posetu Carskoj bari. Carska bara je jedan od poznatijih prirodnih rezervata Vojvodine. Nakon obilaska jednog manjeg dela ove prirodne oaze shvatili smo da je pola dana isuviše malo za upoznavanje, ali ipak je to bio dobar, jako dobar izlet.
Imali smo pričljive, elokventne vodiče koji su sa zanosom pričali o fauni i flori oko nas i usput se malo žalili što i pored sve moguće zakonske zaštite ovog rezervata država i čitavo društvo nemaju više razumevanje za očuvanje ovog dragulja prirode.
Saznali smo da u rezervatu povremeno ili stalno živi preko 200 vrsta ptica, velik broj divljih svinja, po koja divlja mačka, puno sitnih životinjica o kojima smo samo načuli da postoje, ali su inače javko važne za održavanje života uopšte. Neću ni pokušati da prepričam ono što smo o tim životinjama, zatim i o boljkama čuli, jer su nas vodiči zasuli izobiljem podataka koji mi još odzvanjaju u glavi i sad sam u stanju da se setim samo pojedinih fragmenata. Ali verujem da smo svi shvatili poruku: čuvajmo prirodu, ona bez nas, ljudi, može, a mi bez nje ne. Ako o njoj ne vodimo računa, pre ili kasnije pokazaće se da zapravo urušavamo sopstveni život.
Album fotografija sa Carske bare.
Posle nam je Dajana Bjelajac, geografkinja i od nedavno redovna saradnica u našim astronomskim i vobanističkim akcijama, pričala o okolnim rekama, o evoluciji čitavog panonskog područja (njena priča je bila mnogo zanimljivija od ovog što sam ja napisao).
A zanimljiva je bila i Mala škola biljaka – u priči Miše Bracića i njegove koleginice Edite Satler.
Posle smo sa Igorom Parožaninom, biologom i astronomom amaterom šetali stazama Bare i pričali o interesantnim biljkama. Od Igora smo saznali koliko biljaka postoji na svetu, koliko ih je izumrlo i koliko vrsta života ima u šaki zemlje koju zagrabimo u šumi. I šta se sve proizvodi od koprive.
Zatim se spustio mrak pa smo kroz teleskop posmatrali Mesec, Mars i Saturn. Deca su bila oduševljena jer retko ko je od njih ranije doživeo takvo iskustvo – posmatranje nebeskih objekata pomoću teleskopa.
A onda se, u toploj noći pune mesečine, razvezla priča o sazvežđima, zvezdama, planetama i svemu što je iz astronomije publiku interesovalo, a odgovarao im je prof. Dušan Mrđa.
I to nije bilo sve. Od Srđana Penjivraga smo čuli šta nas u astronautici čeka sledeće decenije, a čeka nas puno toga. Zaista na pragu smo fantastičnih letova do Meseca i dalje.
I tako dalje, moraćemo ovakav izlet ponoviti!
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
ALBUM FOTOGRFIJA SA CARSKE BARE
,