Umro je legandarni Džon Glen (John H. Glenn), prvi Amerikanac u orbiti i najstariji čovek u kosmosu.
Prvi Amerikanac koji je obavio orbitalni let oko Zemlje, Džon Glen preminuo je 8. decembra 2016. Glen je imao 95. godina. Pre nedelju dana, poznati astronaut je prebačen u medicinski centra Univerziteta države Ohajo, U GRADU Kolumbus (Columbus) na odeljenju za onkološke bolesti. Tada nije objavljeno razlog zbog koga je Glen hospitalizovan, ali je iz krugova bliskih njegovoj porodici rečeno da je slavni astronaut hitno odveden u bolnicu posle naglog pogoršanja zdravstvenog stanja.
Glen će biti sahranjen na Nacionalnom groblju Arlington blizu Vašingtona. Datum i vreme sahrane će kasnije biti objavljeni, ali je javljeno da će ona biti privatnog karaktera. Iza Glena ostaju supruga Eni (Annie), sa kojom je bio u braku 73 godina, ćerka Lin (Lyn) i sin Dejvid (David).
Glenov život je jedna veličanstvena priča jednog heroja tog vremena. Rođen u Kembridžu (Cambridge, Ohajo) 18. jula 1921. Glen je pohađao istu školu u kojoj je bila i njega buduća supruga Eni. Nameravao je da postane lekar, ali kada je sa samo osam godina prvi put ušao u avionsku kabinu letenje je postalo njegov život. Praktično, leteo je do kraja 2011. kada je prodao svoj avion koga je kupio 1981.
Glen je dobio letačku dozvolu 1941, dve godine kasnije se ženi i sledećeg dana posle venčanja, bez znanja supruge, odlazi kao brobeni pilot da leti nad Južnim Pacifikom. Obavio je 69 brobenih letova za vreme Drugog svetskog rata. Po završetku rata, Glen se vraća u SAD, gde je radio kao instruktor letenja, a kada je izbio rat u Koreji ponovo odlazi u borbene misije, Tamo je obavio 90 borbenih letova. Po povratku iz Koreje postaje probni pilot. Godine 1957. kao pilot mornarice, oborio je rekord u brzini transkoninentalnog leta iz Kalifornije do Nju Jorka (3 časa i 23 minuta).
Dve godine kasnije, aprila 1959. odabran je u grupu od prvih sedam astronauta programa “Merkjuri” (Mercury). Iako najpoznatiji medju njima, Glen je na svoje veliko iznenadjenje odabran za dublera prvog Amerikanca u kosmosu, Alana Šeparda koji je obavio kratkotrajni kosmički let od samo 15 minuta maja 1961. Bilo je te nekoliko nedelja posle istorijskog Gagarinovog kosmičkog leta koji je bio ujedno i orbitalni let. Zbog toga, kada je februara 1962. leteći u kapsuli “Merkujri” “Prijateljstvo-7” (Friendship-7) kao prvi Amerikanac u orbiti, Glen postaje i do kraja života ostaje američki nacionalni heroj. O njegovoj popularnosti dovoljno govori to što ga je samo u Nju Jorku dočekalo četiri miliona ljudi. Posle istorijskog kosmičkog leta, Glen je posetio mnoge zemlje, između ostalog bio je i u Beogradu.
|
Džon Glen, Džon Kenedi (u to vreme predsednik SAD) i Lindon Džonson (tada potpredsednik SAD |
Iako je žarko želeo da ponovo poleti u kosmos, predsednik Kenedi je naredio da se Glen sačuva od rizika, čime je Glen izgubio šansu za sledeći let. U šali je 1969. rekao da je bio ljubomoran na svog zemljaka Armstronga (rodom takođe iz Ohaja) što je upravo on, a ne Glen bio prvi čovek na Mesec.
Kada je ostao bez kosmosa, već 1964. Glen kreće u politiku kao kandidat za demokratskog senatora. Istina, ispao je iz trke zbog povrede koju je imao u kupatilu, kada je oštetio unutrašnje uvo. Medjutim, 1970. ponovo se, sada uspešno oprobao u trci za senatorsko mesto. Kulminacija njegove političke karijere je usledila sredinom 1980-ih kada je bio jedan od kandidata Demokratske partije za predsedničke izbore na kojima je pobedio Ronald Regan.
Godine 1998. ipak je ponovo poleteo u kosmos. Sa 77 godina, bio je i ostao najstariji čovek u kosmosu. Tada je leteo kao član posade šatla ”Diskaveri” (Discovery). Ujedno, to je bila njegova poslednja senataroska godina.
I pored tako burnog života i neumitnih godina, Glenovo zdravlje je dugo bilo izvanredno. Prve ozbiljnije probleme je imao 2011. kada je morao da operiše koleno. Tri godine kasnije, međutim imao je daleko veći problem sa srcem pa mj je ugrađen pejsmejker.
Kolege astronauti su na Glena od prvih dana gledali sa podozrenjem, jer je pre prvih kosmičkih letova među njima on bio najslavniji, novinari su najviše njega slikali i sa njim obavili mnogo više intervjua. Tako da je pre prvog leta američkog astronauta u kosmos, Glen od strane novinara već bio viđen kao prvi Amerikanac u kosmosu – što se medjutim nije desilo. Kada je Šepard određen za prvi let, Glenova reakcija je bila krajnje neobična za ljude kojima su prethodili pionirski letovi u kosmos. Čak je otišao direktno kod novog administratora NASA-e Džejmsa Veba (James Webb) da se požali na ljude iz Hjustona. Moguće je da Kenedijeva odluka da nikada više ne leti u kosmos o kojoj je Glen govorio, a koju nikada nisam video kao zvanični dokument Bele kuće, nije toliko doprinela njegovom “prizemljenju” koliko ovaj incident, kao i njegovo neskrivene političke aspriracije. Kada je ponovo, 37 godina kasnije, poleteo u kosmos, takodje su mogli da se čuju “zli jezici” o tome kako je Glen preko reda, zahvaljujući politici i svom senatorskom statusu, odleteo u kosmos.
I pored svega toga, Džon Glen je bio i ostao jedan od pionira osvajanja kosmosa, čije će ime ostati zauvek zabeleženo u istoriji čovekovih letova u kosmos.
Džon Glen – prvi Amerikanac u orbiti (gore, 1962.) i najstariji čovek u kosmosu (1998.)
O Džonu Glenu članak iz 1998. nakon njegovog poznog leta u kosmos.
,