Venera i Zemlja su bliznakinje
Venera je Zemljina rođena sestra, bliznakinja. Iz daleka zbilja liče. Obe planete su iste veličine (Venera ima tek nešto malo manji prečnik, razika je svega oko 650 kilometara) i manju masu (81,5 % manju) imaju i sličnu gustinu, gravitaciju itd. Uostalom, i nastale su vrlo blizu jedna drugoj, od sličnog materijala.
Ali tu se i završava sva sličnost i gledano po ostalim karakteristikama Venera i Zemlja su sasvim različite planete. Prema tome:
Venera i Zemlja nisu bliznakinje.
Venera je vrela. Njena površinska temperatura diže se do preko 460 stepeni i zapravo je vrelija i od Merkura iako je ovaj mnogo bliži Suncu.
Venerina atmosfera je sačinjena od uglejn dioksida (96,5%) a to je elemenat staklene bašte (otuda je toliko toplo na Veneri). Sem toga ta atmosfera je toliko gusta i debela da stvara nepodnošljiv pritisak na tlu. A i otrovna je. Ako biste se najednom našli na površini Venere bili biste otrovani, spljeskani i sprženi. Tim ili nekim drugim redom.
Venera baca senku
Posle Sunca i Meseca Venera je najsjajnije nebesko telo. Njena magnituda se, zavisno od rastojanja od Zmelje, kreće od -3,8 do 4,6. Kada nam se približi ume toliko da sija da po tamnoj noći, bez mesečine, baca senku predmeta po tlu.
Paklena atmosfera
Prva asocijacija na Veneru onih koji je poznaju bar malo jeste njena moćna atmosfera. Ta atmosfera je sasvim različita od naše, zemaljske. Njena masa je čak 92 puta veća od atmosfere Zemlje (da, da, to je kao jedan kilometar ispod površine vode). Sem toga Venerinim nebom plove oblaci sumpor-dioksida koji sipaju kišu sumporne kiseline. Po svemu tome površina Venere je strašnije mesto i od biblijskog pakla.
Zbog takve prirode Venera na svojoj površini ne može da ima tečnu vode, pa ni život. Doduše, postoji teorija, na ivici naučne fantastike, da su u gornjim slojevima atmosfere Venere uslovi relativno pogodni za kakav – takav život, ali je to ipak malo verovatno.
Rotira unazad
E ovo je interesantno. Venera rotira suprotno od svih ostalih planeta. I to radi vlo sporo. Dok se Venera jednom okrene oko svoje ose Zemlja to načini 243 puta. Venerin dan traje osam naših meseci.
Letovi na Veneru
E sad, što se letova na Veneru tiče to je posebna priča. Više letelica, američkih i sovjetskih upućeno je na Veneru. Neke su uspele i da se spuste na nju, ali najduže što je neka radila na Venerinoj površini bilo je 127 minuta. Bila je to letelica Venera 13, sovjetska naravno (samo Rusi daju tako šablonska imena svojim misijama).
Trenutno, oko Venere kruži evropski orbiter Venus Express posvećen uglavnom izučavanju Venerine atmosfere. Na svoje odredište ovaj orbiter je stigao 11. aprila 2006.
Nema prirodnog satelita.
Nema.
Venera prolazi kroz faze
Venera prolazi kroz faze. One se jako teško mogu videti golim okom, ali ako Veneru posmatrate kroz teleskop opazićete da prolazi kroz faze kao i naš Mesec. Faze je prvi ugledao Galijej teleskopom 1610. i to je bio važan događaj u istoriji nauke jer je predstavljao još jedan u nizu dokaza u prilog heliocentrizma.
Interesatno je da je Venera najsjajnija kada je nam je okrenuta njena noćna strana. To je zato što nam je ona tada i najbliža, tj. ima najveći ugaoni prečnik.
Venera ima malo kratera
Na površini Venere ima vrlo malo kratera jer njeni moćni vulkani stalno iznova oblikuju reljef i prekrivaju stare ožiljke.
Najbliža planeta
Od svih planeta Venera se najviše primiče Zemlji (na 40 miliona kilometara što je jednoko oko 1000 razdaljina Meseca od Zemlje)
Još neke zanimljivosti
- Prvi koji je otkrio da je Venera najsjajnija kada nam je najbliža (bez obzira što nam je tada okrenut samo deo njene osvetljene površine) bio je Edmund Halej, 1721. godine.
- Otkirće Venere je svakako preistorijsko, mada u to davno doba ljudi nisu znali za planete. Prvi zapisi o posmatranju Venere potiču iz Vavilona.
- Prvo predviđanje da će Venere preći preko Sunčevog diska dao je 1627. Johan Kepler. Te godine Kepler ja najavio tranzit za 1631. Desilo se, međutim, da taj tranzit niko nije posmatrao.
- Prvo posmatranje tranzita Venere bilo je tek 24. novembra 1639. kada su ga posmatrala dva engleska astronoma amatera.
- Postoji podatak, ne sasvim pouzdan, da je tranzit posmatrao persijski ili turski učenjak Al-Farabi još 910.
- Prvu sugestiju da se pomoću tranzita meri dužina astronomske jedinice dao je Edmond Halej. Taj metod je zatim korišćen za vreme tranzita 1761, 1769, 1874. i 1882. ali se nije pokazao preciznim u praksi. Problem je precizno odrađivanje trenutka početka i kraja tranzita zbog Venerine atmosfere.
- Jedino osmatranje okultacije Marsa Venerom zabeleženo je 3. oktobra 1590.
- Jedino osmatranje okultacije Merkura Venerom bilo je 17. maja 1737.
- Prvi osmatrčki izveštaj o postojanju atmosfere dao je 1761. ruski astronom Lomonosov.
- Prva letelica ka Veneri bila je Sovjetska Venera 1. Lansirana je 12. februara 1961. ali nije bila uspešna jer je kontakt s njom prekinut na 7,5 miliona kilometara od Zemlje.
- Reljef na Veneri odlukom Međunarodne astronomske unije dobija ženska imena. Od tog pravila postoji samo nekoliko izuzetaka jer su imena data pre donošenja odluke Unije. Planine na Veneri nose imena boginja iz mitologije raznih kultura.
JoŠ o Veneri
Riječ je o svijetu veličine Zemlje, bez prirodnih mjeseci. Svijetu koji od svih planeta najbliže prilazi Zemlji, na svega pedesetak milijuna km i tada postaje najsjajniji objekat ("zvijezda") na našem nebu nakon Sunca i Mjeseca. Na njenoj površini vladaju temperature od gotovo 500°C, visoki atmosferski pritisak, a atmosferu je najbolje opisati riječima – sumporna kiselina. I upravo u priči oko njezine atmosfere prestaje intenzivnije zanimanje javnosti za planetu koja nosi ime Božice ljubavi.
Osnovno o Veneri
10 zanimljivih činjenica o Uranu
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
