Ovo je prva u niza slika koje slede na ovom blogu. Kao što ćete videti, svaka slika je poseban primer izuzetne lepote, svaka pleni bojom, formom, kompozicijom, i svaka je samo detalj sa površine Marsa. Sve te slike snimljene su kamerom visoke rezolucije (HiRISE, High Resolution Imaging Science Experiment) sa američke letelice Mars Reconnaissance Orbiter koja već četiri godine obleće Mars i istražuje njegovu prirodu. Istine radi treba reći da boje na ovim slikama nisu potpuno verne bojama na Marsu. Srđan Penjivrag, naš veliki poznavalac planetarnih misija, kaže: "HiRISE ima više filtera i rezolucija. Za slike najveće rezolucije koristi se samo jedan filter. Rezultat je kvalitetna slika ali u nijansama sive. Zato se često te slike naknadno boje da bi se istakli neki detalji. Ponekad su te boje približne stvarnoj boji na Marsu, ponekad su one potpuno drugačije." (O problemu boja na slikama iz svemira pročitajte ovaj članak).
Da se vratimo slici. Ona izgleda kao detalj tetovaže na koži, međutim, ove elegantne šare je napravio vetar. Prešao je preko peščanih dina i sa njih oduvao crvenkastu prašinu i tako otkrio tamnije tlo ispod. Ima na ovoj slici i nekih neobjašnjenih geoloških formi. To su ove pruge u donjoj polovini slike, pa desno.
***
Neobični detalji sa jednog od pet polja peščanih dina koliko iz službeno ima na Marsu. Ova se zove Abalos Undae. Plavičasta boja dolazi od njihovog bazaltnog sastava dok su svetlija područja verovatno naslage prašine.
***
Detalj sa južne Marsove polarne kape. Vidimo slojeve nastale u dugim procesima sublimacije tla. Ko bi rekao da je ovo Mas?!
***
Ima jedna vrsta torti čiji presek izgleda baš ovako. Ovo dole bi mogla biti čokolada, a gore, razume se, šlag. Čovek prosto ogladni gledajući ovu sliku. U stvarnosti to što vidimo su naslage lavina na padinama severnog pola Marsa. Šlag je suvi led (smrznuti ugljen dioksid), a fil su grudvice prašine I izmrvljeno kamenje.
***
Ovo je krater Viktorija. Ime je dobio po brodu s kojim je slavni moreplovac Magelan početkom 16. veka plovio oko Zemlje. Krater je nastao pre više miliona godina kada ga je izrovao meteorit koje tu udario u planetu. Za planetarne pojmove krater je još vrlo mlad. Njegov prečnik je oko 800 metara, unutrašnji zidovi su od sedimentnih stena. Po obodu može se videti šljunak koji se odronio sa zidova kratera, a dno mu je namreškano.
Krater je pre nekoliko godina otkrio rover Opportunity. Tada je dno kratera izazivalo naučnike da rover spuste u njega, ali su oni bili vrlo oprezni jer je to mogao biti put bez povratka. Niko nije bio siguran da li će rover ako jednom u krater uđe moći da se vrati nazad. Devet meseci se rover šetao po rubu kratera i tražio dobar put do dna. Konačno 13. septembra 2007. Opportunity je hrabro prešao ivicu kratera i polako se spustio na njegovo dno i sa zanimanjem je proučavao okolno stenje. Sve se dobro završilo. Avgusta 2008. rover je uspeo da izađe iz kratera i odmah je krenuo u novu avanturu.
***
Na severnom polarnom području linearne dine. Ima ih i na našoj planeti. Formiraju se obično u paralelnim formama, u pravcu duvanja vetrova. Kao slika ovo bi dobro krasilo zid moderne sobe.
***
Izgleda kao kao ispečena glina, ali radi se o peščanim dinama na južnoj hemisferi Marsa. Ovi svetliji, palvičasto-beli delovi su sezonski mraz koji se kao naše inje prosuo po južnim obodima dina.
***
Štagod misli da je ovo, to je samo ivica jednog kratera prečnika šest kilometara. I danas se vide tragovi nekadašnjeg slivanja vode do dna kratera.
***
Ovo je udarni krater na južnom polarnom području napravljen u naslagama peska i prašine. To je mali krater prečnika oko 330 metara. Čitavo područje je vrlo mlado jer se u njemu ne nalaze veliki krateri, a tek ih je nekoliko malih. Velik broj kratera inače govori o staroj površini, jer u dugom vremenu desi se više kratera.
***
Stenovita oblast u području Nilosyrtis Mensae. Izgleda kolosalno. U tom području su pronađeni minerali gline, a ti minerali imaju veliki značaj u traganju za dokazima o postojanju nekadašnjeg života na Marsu.
***
Jaruge, pruge, talasi i tragovi u prašini koje je napravilo prašinasti đavo.... prašinasti đavo!? Hm, pa tako se u prevodu sa engleskog (dust devil) zove mali vihor ili kovitlac prašine koji stvara vetar. Ne znam da u našem jeziku postoji neki naziv za to. Uglavnom na Marsu ovi đavolci nisu retki, a više puta su bili od velike koristi kada su očistili sunčane panele na Marsovim roverima i tako omogućili napajanje energijom i punjenje već poprilično istrošenih baterija ovih rovera.
U svakom slučaju đavolci znaju da prave i lepe šare kao što su ove koje vidimo.
***
Prečnik ove dražesne kružne figure je četiri kilometra a prostire se blizu ivice južne polarne kape. Liči na tišlajfer, zar ne? Svetla područja na slici su pokrivena zamrznutim ugljen dioksidom. Šare su nastale u širenju i skupljanju vodenog leda.
***
Evo i onog đavolka od malo pre kako duve preko pustinje. Ovaj ima u prečniku oko 200 metara, ali na samoj površini je verovatno uži. Sudeći po dužine senke na ovoj slici kovitlac je visok nekih 500 metara.
Kompozicija slike je majstorski napravljena.
***
I ovo bi lepo stajalo na zidu jedne moderne sobe. Onako, sa tankim tamnim ramom. Vidimo inače erodirane ostatke južne polarne ledene kape nakon prolaska zime.
***
Odmrznute dine na severu. U vreme zime na polovima Marsa je toliko hladno da se ugljen dioksid smrzne pa u obliku leda pokrije veliko polarno područje. Led od ugljen dioksida zove se „suvi led". S proleća, kada malo otopli ovaj led se topi i isparava. Usled tog procesa čestice prašine se oslobađaju ledenog stiska te se pomeraju i - zauzmu ovako zanimljive oblike.
***
Ove namreškane pruge su talasi prašine u dolini Ladon na Marsu.
***
Uopšte ne liči na Mars, a ipak jeste. Dakle, južno polarno područje, suvi led... predivno.
***
Vidimo vrhove brežuljaka kako izviruju iz naslaga prašine i peska u području Aureum Chaos, a ovo područje je posebna priča što se već i po imenu naslućuje. Uglavnom, ovako sa bezbedne daljine, lepo je.
***
Šta je izdubilo ove tragove, pitanje je sad?
***
Sasvim mali udarni krater i tamne šare koje su napravili gore pomenuti mali "đavolci".
************
I da znate, ovo je samo jedan veoma oskudan izbor od preko 15 000 slika koje su napravljene kamerom HiRISE I sve su dostupne javnosti. Neke su zbilja gigantskih razmera te zauzimaju po pet gigabajta prostora. Za poređenje, solidan kućni fotoaparat pravi slike od po nekoliko megabajta.
Evo i kamere dok je još bila na Zemlji: ima masu od 65 kg, koštala je 40 miliona dolara, ima ogledalo prečnika pola metra, a može da snimi površinu Marsa u rezoluciji od 0,3 m po pikselu. Do sada je u rezoluciji ispod jednog metra mapiran svega jedan procenat površine Marsa.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
