Asteroid 2012 DA14 je otkriven 23. februara 2012. godine sa opservatorije La Sagra u Španiji. Astronomi procenjuju da njegov prečnik iznosi oko 45 metara, a masa 130 000 tona. U petak, 15. februara ove godine proleteće pored centra Zemlje na rastojanju od svega 34 100 kilometara, tj. na 27 700 kilometara od površine planete. Ta visina je upadljivo manja od visine na kojoj Zemlju obleću geostacionarni sateliti. Oni su od površine Zemlje udaljeni oko 35 800 kilometara (ISS se inače nalazi na oko 410 km, a teleskop Habl na oko 560 km). Astronomi ističu da će ovo biti najbliži prolaz asteroida te veličine koji je ikada zabeležen. Takođe, dodaju da su šanse da asterorid udari u Zemlju sasvim zanemarljive.
Najbliži prolet biće dakle 15. februara i to u 19:24 po UT ili u 20:24 po našem vremenu. Asteroid će proleteti brzinom od 7,8 kilometara u sekundi u smeru jug-sever. Sledeći njegov bliski prolaz biće 16. febrara 2046. kada će proći na oko 60 000 kilometara od Zemlje.
Orbitalni period ovog asteroida iznosi oko 366 dana, ali ovogodišnji njegov prolaz pored Zemlje dovešće do skraćivanja ovog perioda na 317 dana. Sem toga, asteroid će preći iz klase Apola u klasu Atinjana.
• Atens: velika poluosa im je manja od 1 a.j. a afel im je na 0,983 a.j. od Sunca. • Apollos: velika poluosa je veća od 1 a.j. a perihel im je na 1,017 a.j. od Sunca |
Asteroid će prilikom prolaza pored Zemlje biti suviše bled da bi se video golim okom i njegova magnituda će iznossiti 7,4 (pri dobrim osmatračkim uslovima vide se nebeski objekti do 6-te magniude /što je objekat sjajniji to je njegova magnituda manja/). Međutim, asteroid će moći da se uoči dvogledom ili manjim teleskopom. Najbolja mesta za posmatranje ovog asteroida u prolazu biće Indonezija (najbliži prolaz), zatim Istočna Evropa, Azija i Australija.
U proseku objeakt veličine asteroida 2012 DA14 prolazi blizu Zemlje svakih 40 godina. Pad takvog jednog objekta događa se znatno ređe, svakih oko 1200 godina u proseku. Od asteroida 2012 DA14 nema opasnosti od pada u narednih više od 100 godina. Postoji neka minimalna mogućnost da će on pasti na Zemlju 16. februara 2110. ali i tada će verovatnoća od udara iznositi zanemarljivih 1 prema 7,692,308,000.
Inače udario tela prečnika oko 45 metara u Zemlju oslobodio bi energiju ravnu 2,5 megatona TNT. U Tunguskom događaju oslobođeno je između 3 i 20 megatona TNT.
Prolaz asteroida 2012 DA14 je bezopasan, ali on služi kao jasno upozorenje da postoji stalna pretnja iz svemira. Podsetimo se da je 30. juna 1908. u oblasti Tunguska, Sibir, sličan udar zahvatio površinu od preko dve hiljada kvadratnih kilometara i oborio, kako se procenjuje 80 miliona stabala. Tog puta ljudske žrtve nisu zabeležene samo zato što je udar pogodio sasvim nenastanjeno područje Rusije.
Pre 49 000 godina u područje današnje Arizone, SAD, pao je metorit prečnika 45 metara i izrio krater Baringer, odnosno Meteorski krater, prečnika 1186 metara i dubine 183 metara.
Da dodamo i to da asteroid (99942) Apophis ima prečnik od oko 300 metara a pored Zemlje će proći na oko 30 000 kilometara 13. aprila 2029. Sedam godina kasnije će se vratiti...
Strah od nebeskih stena nebeskih stena
Sudari Zemlje sa asteroidima i kometama