Opširnije: Karl Segan: koliko knjiga ćete pročitati
Write comment (1 Comment) 
„Koja je brža? Za mene je tema brahistohrona još uvek veoma nova. Ali ja sam fasciniran onim što se krije iza toga. Ako još niste čuli za to, trebalo bi da pogledate izbliza.
Opširnije: Šta mislite koja kugla će pre stići do cilja?
Write comment (0 Comments) 
...Srednjoškolcima je držao predavanje o transhumanizmu. To mu je, kako sam smatra, osnovni posao. Posao edukatora. Znamo ga također i kao zvjezdoznanca, utemeljitelja zvjezdarnice u Višnjanu.
Opširnije: "Homo sapijenst više neće biti najpametniji" - Korado Korlević
Write comment (1 Comment) 
Misija svemirskog teleskopa Euclid Evropske svemirske agencije izviđala je tri oblasti na nebu gde će na kraju pružiti najdublja zapažanja svoje misije. Za samo nedelju dana posmatranja, sa jednim skeniranjem svakog regiona do sada, Euklid je već uočio 26 miliona galaksija. Najdalje od njih su udaljene do 10,5 milijardi svetlosnih godina.
Opširnije: Euklidovo prvo duboko uranjanje u univerzum
Write comment (0 Comments) 
Koja kugla će pre stiči do cilja?
„Koja kugla pre stiže do cilja? Pustimo dve kugle različitog prečnika, ali iste gustine, da se kotrljaju niz kosu ravan. Kako veličina i moment inercije kugle utiču na njenu brzinu kotrljanja?
Opširnije: Koja kugla će pre stići do cilja?
Write comment (5 Comments) 
Majestic Zoom From Universe to Earth
Opširnije: Veličanstveni zum od svemira do Zemlje
Write comment (0 Comments) 
Početkom marta 2025 godine, dve privatne kompanije, Firefly Aerospace i Intuitive Machines, pokušale su da spuste sonde na Mesec, i dok je jedna misija prošla gotovo besprekorno, druga je nažalost bila neuspešna. U ovom videu otkrićemo kako su protekla sletanja ove dve misije, I videćemo koji su njihovi planirani naučni ciljevi istraživanja Meseca.
Write comment (0 Comments)
Je li Kopernikova teorija heliocentričnog sustava ostala ne dovršena?...
Opširnije: Novi heliocentrični sustav
Write comment (0 Comments) 
Ako bismo postavili zadatak grupi inženjera da naprave robota koji će, ako se udari ili padne reći: „Jao!" ili ispoljiti bilo koji drugi vid bolne reakcije to, u suštini, ne bi bilo teško. Dovoljno dobar i stručan tim ljudi bi sa dovoljnim sredstvima ovaj zadatak rešio vrlo jednostavno.
Ali ukoliko bismo postavili zadatak da se napravi robot koji će, ako se udari ili padne osetiti bol, šta bismo onda uradili i odakle bismo, uopšte, počeli? Nemamo, kao ljudska rasa, nikakvu metodologiju da napravimo takav eksperiment. Na njega se, potom, nadovezuje sledeći problem: čak i da zamislimo da je neko napravio robota koji navodno oseća bol, kako bismo mogli to pouzdano da znamo?
Opširnije: Koliko razumemo ljudski mozak i realnost? | Dr Igor Salom | Kvantna fizika | Agelast 274
Write comment (0 Comments) 
Prelet Međunarodne svemirske stanice preko Evropa, 2022.
Opširnije: ISS Timelapse - Traveling to Europe
Write comment (1 Comment)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
