Veliki pisci naučne fantastike

U DŽUNGLAMA BUDUĆNOSTI

Lušes Šepard

Lušes Šepard (1947) spada među pisce koji su zabljesnuli publiku i kritiku izvanrednim delima naučne fantastike ali su se okušavali i na drugim literarnim terenima. Pošto se u vreme objavljivanja njegovih prvih priča (1983) uzdizao i kiber-pank talas Šeparda su svrstavali u ovaj pokret; vremenom je postajalo jasno da je u pitanju samo privremeno podudaranje. Milje prvih Šepardovih dela je Južna Amerika i rat koji SAD, u bliskoj budućnosti, vode protiv narko kartela i nekooperativnih državnih vlasti. Visoko tehnologizovani napadači bore se sa gerilcima, neukrotivom džunglom i kulturološkim obrascima koje ne razumeju; sukob ima fatalne posledice po napadnute ali i agresori trpe gubitke i bivaju menjani na, za njih neshvatljiv, način. Najpoznatije rane priče i novele ove tematike su «Odsustvo» i «Salvador». Šepard uz naučno fantastične objavljuje i priče koje se dešavaju u Južnoj Americi a mogu odrediti kao 'mračna fantastika' ili 'magijski realizam'. Njegov prvi roman «Jaguarove oči» (1984), prati naučnim eksperimentom proizvedenog zombija koji se otrgao kreatorima i, bežeći, ubija i izvodi čudesa. Zbirka priča «Lovac na jaguare» (1987) predstavlja tadašnje piščeve preokupacije: centralni segment jesu priče o budućoj Južnoj Americi dok se ostale 'šire' na prostore mističnog Nepala ili se dešavaju na telu ogromnog, usnulog zmaja Griula. Roman «Život za vreme rata» (1987) prati romansu vojnika u beskrajnom ratu u džunglama Gvatemale i tajanstvene devojke koja, možda, radi za neprijatelja. «Lepa kći lovca na krljušt» (1988) prati događanja na zmaju Griulu; ciklusu pripadaju i romani «Očevi kamenja» (1989) i «Liarina kuća» (2003). «Tri kratke priče» (1988) napisane sa Robertom Frazierom te «Kraj Zemlje: 14 priča» (1991) potvrđuju Šepardove kvalitete i dalje prostorno-tematsko napredovanje. Novela «Kalimatan» (1990) dešava se na Borneo, među lokalnim trgovcima draguljima, nadrilekarima, vešticama i opasnim došljacima koji traže put u paralelne stvarnosti; Šepardova proza na tragu je Konradovih egzotičnih priča iz 'srca tame'. Otvaranje novim iskustvima sledi u romanu «Zlatni» koji je avantura u svetu vampira i hororu «Poslednje vreme» (1995). Zbirka «Barnakl Bil, svemirac i druge priče» (1997) meša geografske prostore, od Bliskog Istoka ili Vijetnama do bližeg i daljeg svemira; Šepard jednako umešno piše klasičnu naučnu fantastiku, krimiće, mračnu realističnu i fantastičnu prozu. Roman «Acteci» (2002) dešava se bliskoj budućnosti, kraj električne ograde između SAD i Meksika te u meksičkim pustinjama u kojima se obračunavaju najamnici koje plaća kompanija predvođena veštačkom inteligencijom. Ovo briljantno i žanrovski prepoznatljivo delo je izuzetak u nizu knjiga koje ne poznaju bilo kakve granice: «Beležnica američkog molitelja» (1999) je slika tamnih strana savremenosti, nasilja i religijskih manipulacija; «Kolt pukovnika Raterforda» (2002) je težište vrtloga životnih sudbina, činjenica i priča, «Valentin» (2002) nemilosrdno analizira ljubavne odnose, «Slom u Luizijani» (2003) okarakterisan je kao epizoda 'Zone sumraka' koju bi napisao Tenesi Vilijams, «Floter» (2003) prati policajca koji ima problema sa vidom, halucijacijama i istragom u koju se meša vudu kult, «Viator» (2004) je brod čije postojanje i spasavanje pokrivaju misterije. U zbirci «Dva voza idu» (2004) sudaraju se činjenice i fikcija o skitnicama, bandama, životu posle smrti ili živom vozu. Zbirka priča «Trulijo» (2004) 'putuje' od detektiva u moskovskom noćnom baru, preko afričkih džungli u kojima se traga za spasom ljudske vrste do seoceta u Hondurasu u kome se susreću različite kulture. Zbirka «Beskraj i druge priče» (2005) nastavlja u istom 'smeru', od ruševina Trgovinskog centra, ruskih gangstera u potrazi za vizantijskim blagom, iračkih planina do tajni južnoameričkih džungli. Šepard je autor upečatljive sposobnosti da stvara uznemirujuće vizije budućnosti u kojima se sukobljavaju različiti etičko-moralni koncepti življenja a njegovo poigravanje žanrovima jedan je od puteva napredovanja prema literaturi koja ne priznaje nikakva ograničenja.

Još pisaca: 

Veliki pisci naučne fantastike