Ime Džona Širlija (1953) znano je kako ljubiteljima naučne fantastike tako i onima koji su ljubitelji horora ili krimića. Njegova svestranost bila je očita još polovinom 1970-tih kada je počeo da redovno objavljuje priče odnosno krajem iste decenije kada su iz štampe izašli Širlijevi prvi romani. Tek njegov treći roman je naučno fantastični: «Troprsteni Psihus» (1980) o ljudima sa paranormalnim moćima ispričan je u nadrealističkom maniru. Roman «Gradi dođi u šetnju», takođe iz 1980.g. mračna je slika tehnologizovano-komjuterske budućnosti i otpora pojedinaca kriminalcima; po mnogim teoretičarima ovaj roman je nesumnjiva preteča kiber-panka. Nakon par horor knjiga 1985.g. pojavljuje se roman «Pomračenje» kao prvi u trilogiji «Pesma zvana mladost» a slede «Pomračenje - polusenka» (1988) i «Pomračenje - korona» (1990). Serija prati dešavanja posle ograničenog nuklearnog rata koji je gotovo uništio Evropu; u cilju odbrane 'sloboda' stvara se Druga alijansa koja je, međutim, fašističko-rasistička organizacija namerna da ovlada svetom, kolonijama u svemiru i, konačno, putem virtuele-kompjuterske realnosti umovima svojih podanika. Jedini koji se bore za slobodu su pripadnici Novog otpora, razasuti širom sveta i svemira. Po jednodušim ocenama kritičara reč je o jednoj o najubedljivijih kiber-pank vizija bliske budućnosti, sjajno napisanoj, sa nizom uverljivih junaka, ubedljivih događanja i uzmenirujućih sagledavanja perspektiva ljudskog društva. Roman «Divni haos» (1988) šalje grupu kidnapovanih studenata na planetu vanzemaljaca gde traje velika, surova igra-borba za opstanak. U želji da prežive ljudi se suočavaju sa nerazumljivim postupcima drugi bića i pokušavaju da igri prilagode sebi. Izbegavajući bilo kakvo moralisanje, pisac otkriva mnoge mračne tajne ljudske psihe. Iste godine se pojavio i «Kamus sa Kadizara: Crna rupa Karkosa» satirični roman o privatnom detektivu na planeti magije. Roman «Silikonski zagrljaj» (1996) je priča o Zemlji koja je bojno polje dve vrste vanzemaljaca, ispričana sa puno razumevanja za ljudske (anti)heroje, uz mnogo parodija i aluzija na dela naučne fantastike i uvrnutog humora koji razgaljuje čitaoce. «Demoni» iz 2000.g. su horor roman sa ponekim naučno fantastičnim elementom. Roman «I anđeo sa televizijskim očima» (2001) prati raspad životne rutine glumca u svetu bliske budućnosti; u potrazi za sopstvenim biće on upada u vrtlog koji meša bizarne porive, pop i klasičnu kulturu, ezoterijska učenja i interaktivne kompjuterske igre. Širli je svoje priča sabrao u zbirkama «Tragači za toplotom» (1989), «Nova atmosfera» (1993) i «Eksplodirano srce: trajektorija naučno fantastičnog panka» (1996), «Crni leptiri: jato na tamnoj strani» (1998), «Stvarno, stvarno, stvarno, stvarno uvrnute priče» (1999); knjige sadrže kratke kiber-pank, horor i nadrealističke  priče, odnosno priče kojima je nemoguće odrediti pretežnu žanrovsku pripadnost. Širli se u dosadašnjim naučno fantastičnim delima otkrio kao autor sposoban da jednako uverljivo sagledava globalna kretanja ljudske istorije i perspektive budućnosti odnosno životne probleme jedinki u raznim društvima. Njegove opservacije i vizije plene domišljatošću; dodatni kvalitet jeste autoreva sposobnost da 'šeta' kroz žanrove kao i često menjanje stila pripovedanja, od nadrealističkog preko kiber-pankerskog do urnebesne satire.