Ova čuvena nebeska figura ima katalošku oznaku NGC 6720, odnosno M 57, ali je astronomi radije zovu Prstenasta maglina (Ring Nebula).  Kao što vidite, predivna je. Prsten se u raznim varijacijama preliva od narandžaste do žute, u središtu je elegantno plavo obojen krug, a u samom centru tufnica zvezde. Po tipu to je planetarna maglina, a planetarne magline su objekti koji gledani kroz mali teleskop izgledaju kao planete pa su po toj zabuni i dobile ime.

Kako se M 57 vidi u korz teleskop

Prstenasta maglina je omiljeni objekat astronoma osmatrača, ali i astrofotografa. Ako pripadate nekim od njih onda ste sigurno već posmatrali M 57. Ako ste novajlija sa ambicijom da upoznate nebo M 57 vam ne gine. Naravno, kroz svoj teleskop ovaj nebeski objekat nećete videto ovako kako je prikazana na fotografiji gore. Fotografija je snimljena moćnim teleskopom Habl i taj kvalitet slike je nedostižan za amatere. Ipak, možete biti sigurni da ćete uživati posmatrajući ovaj objekat makar da ga vidite i samo kao bledunjavu pegicu.

Ali da biste Prstenastu maglinu videli morate znati gde da je nađete. Evo kratkog uputstva.

Pronađite sazvežđe Lira. To ne bi trebalo da bude teško jer je to sazvežđe, iako malo, dosta upadljivo. Njegova glavna zvezda, Vega, jedna je od najsjajnijih na našem nebu i ako gledate u dobrom pravcu nećete je promašiti. Uostalom krenit od Kasiopeje koju je zaista lako naći. To je slovo „W“ na nebu koje gleda u „kućicu“ Cefeja. Ispod temelja te kućice je Labud (Cygnus) a iznad levog krila Labuda je Lira. Zvezda Albireo je glava, a Deneb rep ove ptice. Deneb, Albireo i Vega čine ravnostrani trougao.

Kad nađete Liru ostaje vam još kratka potraga za M57. Naćićete ga između zvezda Sulafat i Sheliak, malo bliže ovoj drugoj.

Prstenasta maglina, M 57, se nalazi u sazvežđu Lira. Spada u planetarne magline, a to su objekti nastali nakon što zvezda, crveni džin, u svojoj završnoj fazi života otpusti svoje gornje slojeve jonizovanog gasa. M 57 je otrkio francuski astronom Antoine Darquier de Pellepoix januara 1779. godine. Kasnije, istog meseca Prstenastu maglinu je pronašao i Šarl Mesije koji ju je uvrstio u svoj katalog pod brojem 57. Od nas M 57 je udaljena oko 2300 svetlosnih godina.

---

Šta su to planetarne magline?

Planetarne magline

Posmatrane manjim teleskopom, planetarne magline neodoljivo podsećaju na diskove planeta, otud su i dobile ime. Planetarne magline su gasoviti ostaci atmosfera umrlih zvezda. Na fotografijama, snimljenim velikim teleskopima i dugim eskpozicijama opažamo raznolikost čudnovatih oblika koje smaterijaaju gasovi u maglinama. Za mnoge su to najlepši objekti na nebu. Za astrofizičare to su najbolje kosmičke laboratorije, u kojima mogu u prirodnim uslovima proučavati fizičke procese u međuzvezdanoj materiji.

---