Da biste došli na Stevin Star Party treba da dobijete poziv i da zatim kod raskrsnice sa tablom „Zelena oaza“ skrenete desno. Ja sam međutim produžio pravo i posle pola sata vožnje našao se u nekom silnom kršu i prašini. Nigde nikog, svuda samo kamenje, a ispred mene teren prohodan samo za transportere sa gusenicama i možda Marosve rovere. Pomislim onda: neće biti da je Steva ovde negde. Tako sam shvatio to za raskrsnicu.
Zbog ove avatnure stigao sam do Steve Marnikovića sa velikim zakašnjenjem. Sumrak se već spustio na zemlju i tako osujetio moju nameru da islikam predivno cveće koje s puno ljubavi neguje g-đa Marinković. Šta čovek u takvoj situaciji drugo da radi nego da ode do roštilja. Tamo sam zatekao Stevu, Janka i Jaroslava kako prevrću, džaraju i dime se.
Stevin kulinarski instrument je vanserijski. Apertura, brat - bratu 120 santimetara, montaža visoka, stabilna i statična. Ispod ćumur, iznad mesara. Svuda okolo čuju se zrikavci i šum vetra u krošnjama.
I tako, gde ima gastronomije tu je i astronomija, kaže stara astronomska poslovica. Razvezla se priča o predstojećem kolektivnom posmatranju Meseca, o jednoj zajedničkoj akciji astronomskih drštava o kojoj će tek biti puno reči, da ne odajem tajnu, pa onda o našem časopisu i Jankovoj opservatoriji „Night Howk“ i tako sve dok i poslednji ćevapčić nije bio ispečen. A sve je to bome potrajalo. Steva je naime kupio prvo sedam kila mesa, ali se onda uplašio da će biti malo pa za svaki slučaj kupio još dve kile. Eto šta ti je brižan domaćin. Preterao je bar trostruko.
Onda smo seli za sto i nastavili priču. A negde usred večere došlo je vreme da se setimo prijatelja koji nisu mogli da dođu, a to su Dušan Mrđa, Miloš Gagić i Mali Miša.
Dušan je tog jutra otišao rano na posao (dežurstvo na fakultetu). Doručkovao je jednu kiflu, ručao sendvič, a večeru odložio za kad oko ponoći stigne kući. U devet uveče bila je prava prilika da ga pozovemo telefonom i kažemo:
„Dragi Dušane, svi te lepo pozdravljamo i želimo ti prijatan rad. Mi eto večeramo šnicle, ćevapčiće, pileće batake, slaninice i kobasice, sve sa roštilja i vruće. Zatim, razne salate od ljutih pečenih paprika, paradajza i luka, a uskori će stići i palačinke sa orasima i pekmezom od kajsija. Ali, hajde da ti ne smetamo u tvom poslu, samo ti radi.“
Posle smo isto saopštili i Milošu. Bio je to mali znak drugarske pažnje s naše strane. Da znaju da mislimo na njih.
E a posle je stigla kafa. A posle kafe došlo vreme da vidimo kometu Elenin, pa onda Dambel, pa Andromedu, pa Jupitera i sva četiri njegova velika satelita. Onda je Janko malo kolimirao.
Mora se priznati da vreme nije bilo ni blizu idealnog za nebesko posmatranje. Duvao je vetar, a bilo je i oblaka tako da Jaroslav nije ni motirao svoju opremu za astrofotografiju. Ali loše vreme je sastavni deo posmatračke astronomije, kao što znamo i ako je društvo dobro osmatračko veče će sigurno biti uspešno. Pogotovo kad radi roštilj.
|
Pogledajte album fotografija sa ovog osmatračkog okupljanja: |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
