Sada kada je Krim postao deo Ruske Federacije, da li bi mogao da postane i baza za kosmička lansiranja? Zvuči ludo, ali upravo to je izjavio Vitali Lopota, direktor ruske kompanije RKK „Energija“ (proizvođač kosmičkih brodova „Sojuz“).
Opširnije: Ruska kosmička lansiranja sa Krima
Write comment (0 Comments) 
Dok sonda ’Chang’e 3’ nastavlja da na kašičicu šalje podatke sa lunarne površine, Kina nastavlja da gura ambicioznu misiju ’Chang’e 5’. Ta sonda, koja treba da bude lansirana 2017, doneće na Zemlju uzorke lunarnog tla (’Chang’e 4’ će biti u osnovi replika ’Chang’ea 3’). Ali to neće ići direktno.
Opširnije: Napredak kuneskog lunarnog broda „Chang'e 5“
Write comment (0 Comments) 
Svi putevi vode prema Marsu, zaključak je izveštaja o perspektivnom razvoju programa čovekovih kosmičkih letova koji je na zahtev NASA-e pripremljen u Akademiji nauka SAD. Drugi zaključak je da putevi prema Crvenoj planeti počinju sa Medjunarodne kosmičke stanice (MKS).
Opširnije: Mesec i Mars - jedini realni ciljevi kosmičkih letova budućnosti
Write comment (0 Comments) 
Na Medjunarodnu kosmičku stanicu (MKS) je brodom "Sajuz TMA-13M" 29. maja 2014. u 05:44h (m.v.) stigla nova posada, ekspedicija MKS-40/41. Posada je u sastavu komandant broda Masim Surajev ("Roskosmos") i brodski inžnjeri Rid Vajzman (NASA) i Aleksander Gerst (ESA/ Nemačka).
Opširnije: Na Medjunarodnu kosmičku stanicu stigla nova posada
Write comment (0 Comments) 
Nepunu godinu do randevua sa malom planetom Ceres, „Dawn“ i dalje progresivno napreduje u svojoj ambicioznoj avanturi. Kako se približava svom cilju, jedina letilica sa Zemlje koja je ikada toliko dugo boravila u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera, nastavlja da se postepeno udaljava od Zemlje i Sunca. Većinu vremena „Dawn“ provodi u konstantnom stvaranju jonskog potiska, oblikujući svoju heliocentričnu orbitu na takav način da će u vreme kada se približi Ceresu istraživač i strani svet putovati zapravo u istoj orbiti oko Sunca.
Write comment (0 Comments) 
14. maja 2014. u 05.57 (moskovsko vreme), na Zemlju je sleteo aparat za povratak kosmičkog broda “Sajuz TMA-11M” sa 39. posadom MKS – Mihailom Tjurinom (“Roskosmos”), Koići Vakatom (JAXA-Japan) i Ričardom Mastrakiom (NASA). Aparat je aterirao u planiranu oblast, jugozapadno od Džezkazgana na severu Kazahstana.
Opširnije: “Sajuz TMA-11M” sleteo na Zemlju
Write comment (0 Comments) 
Letjelica je namijenjena za globalno špijuniranje i fotografiranje zanimljivih objekata i situacija diljem svijeta.
Opširnije: Kosmos 2492 u orbiti
Write comment (0 Comments) 
Već više od pola veka Mars bije glas planete na koju je najteže spustiti kosmičku sondu. Zbog prisustva vrlo ’tanke’ atmosfere neophodna je upotreba termičkog štita, jer nije moguće dostići bezbednu brzinu korišćenjem samo padobrana pri sletanju. Zato marsovske sonde moraju da imaju snažne kočione motore ili ’erbegove’ za spuštanje u jednom komadu. Ali svi ti sistemi omogućavaju nam da spustimo na Mars samo oko tone tereta. Za slanje misija sa ljudskom posadom ili većih sondi moraćemo da ovladamo novim metodama, ali kojim?
Opširnije: Novi naduvavajući termoštit za letove na Mars
Write comment (0 Comments) Nakon nedavne aneksije Krima od strane Ruske federacija, NASA je odlučila da suspenduje bilo kakvu vrstu saradnje sa ruskom kosmičkom agencijom „Роскосмос“. Naravno, odluka se ne odnosi na Međunarodni orbitnu stanicu (ISS) i sve programe direktno ili indirektno uključene u nju, jer bez učešća Rusa američki astronauti ne bi mogli da putuju na ISS. Šta više, bez Rusije ISS bi izgorela u atmosferi za samo par meseci.
Opširnije: Neodgovorna odluka: NASA prekida odnose sa Rusijom
Write comment (1 Comment) 
Dok kriza oko Ukrajine potresa svetsku političku scenu, nameće se pitanje o tome dali postoji opasnost da se ona prenese na saradnju Rusije i Zapada u oblasti kosmičkih istraživanja. Iako je pod pritiskom Bele kuće NASA juče nevoljno objavila da se ukida neki minorni oblici saradnje sa agencijom “Roskosmos”, ne očekujem da će se išta značajnije promeniti. Medjutim, izvesno je da će ukrajinska kriza biti upotrebljena kao dodatan motiv za ubrzanje američkih napora da zavisnost od ruskih kosmičkih tehnologija svede na minimum.
Opširnije: Kriza oko Ukrajine i saradnja Rusije i SAD u kosmosu
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
