16. 6. NASA je održala brifing i objavila raspored događaja koji će dovesti do ulaska sonde u orbitu oko planete. 35-minutno paljenje motora radi ulaska u orbitu planirano je 5. jula u 03:18 po Griniču (UTC).
Opširnije: JUNO - satnica ulaska u orbitu oko Jupitera
Write comment (0 Comments) 
Nasina sonda “New Horizons” napravila je ovu zapanjujuću sliku Plutona samo nekoliko minuta nakon što je proletela pored njega 14. jula 2015. Slika je napravljena pri velikom faznom uglu, tj. sa Suncem iza Plutona, gledano sa NH.
Opširnije: Nove tajne u Plutonovoj „Zoni sumraka“
Write comment (0 Comments) 
Amerika lansirala orijaški špijunski satelit „Orion 9“ („Delta IV Heavy“)
Ne lansira se svakog dana “Delta IV Heavy”, najsnažnija raketa trenutno u upotrebi na svetu. Poslednji put to je bilo pre skoro dve godine, kada je pokrenuta Misija EFT-1 sa prvom Nasinom kapsulom “Orion”. Ovog puta upotrebljena je za lansiranje verovatno najvećeg satelita ikad poslatog u orbitu. Nova misija (D-374) startovala je sa rampe SLC-37B na Cape Canaveralu 11. juna 2016. u 17:51 UTC. Teret je bio supertajni špijunski satelit NROL-37 (USA 268), koji je izgleda bio deveti po redu iz serije satelita “Orion” – koincidencija sa brojem u imenu je slučajnost – namenjen elektronskom špijuniranju Rusije sa geostacionarne orbite. Da bi obavio svoj zadatak, satelit ima ogromnu rasklopivu antenu prečnika 100 metara. To je po veličini skoro jednako Međunarodnoj orbitnoj stanici (ISS).
Opširnije: Amerika lansirala orijaški špijunski satelit
Write comment (0 Comments) 
Tamam što sam pisao o našim snovima o zajedničkoj saradnji ruskih i američkih kosmičkih agencija, američki vojni izvori su objavili vest o uspešnom probnom lansiranju anti-satelitskog projektila, sposobnog da uništi svaku raketu ili satelit u orbiti.
Opširnije: Rusija testirala protivsatelitsku raketu
Write comment (5 Comments) 
Iako je bilo kakvo putovanje ljudi na Mesec još uvek makar jednu deceniju daleko od nas, iza scene, lunarni lenderi sledeće generacije već postoje na crtaćim tablama – ili preciznije, na računarskim monitorima u Rusiji.
Opširnije: Ruski lunarni lender s ljudskom posadom
Write comment (0 Comments) 
Stručnjaci kompanija RKK “Energija” i “Boing” (Boeing) rade na dve verzije projekta mesečeve orbitalne stanice (LOS) koja bi mogla biti operativna krajem 2020-tih.
Opširnije: Dve verzije projekta Mesečeve orbitalne stanice “Energije” i “Boinga”
Write comment (0 Comments) 
Nije tajna da Rusija planira da se tokom sledeće decenije vrati na Mesec. Da bi to postigla, agencija Roskosmos namerava da upotrebi novi brod sa ljudskom posadom “Federacija” (PTK-NP) i raketu “Angara-A5V” sa ciljem izvođenja misija na lunarnoj orbiti (vrlo slično Nasinim planovima sa brodom “Orion” i raketom “SLS”). Problem je što finansije nalažu odlaganje lunarnih planova do 2025, najviše zato što Roskosmos još nije dovršio konstruisanje “Federacije” i “Angare” a ni lansirne rampe na novom kosmodromu Vastočni. Postoji li lakši način da se dosegne Mesec? Izgleda da postoji, i on se zove “Rivok”.
Opširnije: „Rivok“: ruski brod sa posadom za putovanje na Mesec
Write comment (0 Comments) 
Svaka kosmička sila pre ili kasnije počne da razmišlja o sopstvenom spejs šatlu: Sovjeti su imali svoj “Буран”, ”Спираль“ i ЛКС (i još pokoji), Rusi “Kлипер“, Evropa “Hermes” i “IXV”, Kinezi ”Shenlong”, Japanci jedan svoj bezimeni. Amerikanci šuruju s tom idejom odavno i najdalje su odmakli po tom pitanju, tako da imaju planova čak i za privatne šatolove. Ali svakako je šok da su sada u igri i Indusi!
Opširnije: Indija lansirala prototip višekratne letilice
Write comment (0 Comments) 
Kompanija “Micibuši elektrik” (Mitsubishi Electric) radi na razvoju prvog japanskog mesečevog lendera.
Opširnije: Japan planira spuštanje na Mesec 2019.
Write comment (0 Comments) 
Prošle nedelje, misija “Rosetta” je objavila veliku količinu naučnih podataka. Tu se nalaze podaci mnogih instrumenata, ali za širu javnost najzanimljiviji su sa jednog: sa OSIRIS-a, kamere visoke rezolucije. Nove slike pokrivaju misiju do 19. decembra 2014, što znači da prikazuju prva dva posebno važna perioda misije. Jedna je faza od 15. do 31 oktobra 2014, kada je “Rosetta” proučavala kometu sa visine od samo 10 km. Sa te udaljenosti, piksel uskougaone OSIRIS kamere je pokrivao manje od 20 cm, dajući neverovatno detaljne slike. A potom, naravno, to je dan sletanja, 12. novembra, kada je OSIRIS pratio spuštanje lendera “Philae” na kometu, sletanje, i potom odskok.
Opširnije: Nove OSIRIS-ove tajne
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
