NASA je 2009. lansirala kosmički teleskop prečnika 0,95 m sa jednim ciljem – otkrivanje vansolarnih planeta veličine Zemlje u komšijskoj zoni Mlečnog puta. Pregledavši 530.506 zvezda, misija je prošle godine okončana, jer su tragovi degradacije letilice postali sve veći. Misija je koštala $20 miliona godišnje.
19. marta, ruska kompanija НПО'Лавочкин'poslala je sletni stepen sonde 'ExoMars 2020'u Italiju. Ova ceremonija označava prvi korak u montaži i integraciji sonde koja bi trebalo da poleti 25. jula 2020. uz pomoć ruske rakete 'Протон-M/Бриз-M'. 'ExoMars 2020'je zajednačka misija ESA i Роскосмоса. Ovaj stepen predstavlja vitalni elemenat misije, jer će biti odgovoran za postavljanje rovera 'Rosalinda Frenklin'na Marsovu površinu. Stepen je krštan kao 'Казачок'– mali Kozak – u čast slavne ruske igre. Setimo se da će sonda 'ExoMars 2020'imati ukupnu masu od 2900 kg i sadržaće dva glavna elementa: krstareći stepen ili CM (Carrier Module) od 900 kg, i sletni modul ili DM (Descent Module) od 200 kg.
1. januara 2019, sonda 'New Horizons' je izvela najudaljeniji prolet pored nekog objekta solarnog sistema. Protagonista je bio 2014 MU69, objekat koji nezvanično zovemo – na užas Međunarodne astronomske unije – Ultima Thule. Ispostavilo se da je MU69kontaktni binarac dužine 35 km, sastavljen od dva objekta spojena uskim 'vratom': većeg koji je kršten kao Ultima, i manje Thule. Oblik je privukao pažnju naučnika, iako su mnoge komete i asteroidi nastali kao spoj dva nezavisna objekta. Ali ono što je ovaj binarac svrstalo u rang senzacije to je da su ova dva tela – a naročito Ultima – potpuno pljosnata. Niko nije mogao da zamisli da jedan Kajperov objekat može da izgleda kao dva spojena keksa. Ravnozemljaši slave...
Američki Dragon, letelica kompanije SpaceX, uspešno je završio svoju misiju, sletanjem po planu u Atlsnaki okean, na predviđeno mestu u blizini Floride.
Nasin lender InSight koji je na Mars sleteo 26. novembra 2018. godine uspešno radi - i nailazi na probleme. Njegova bušilica za merenje protoka temperature iz unutrašnjosti planete napravljena da kopa do dubine od 5 metara i predviđena da prodire kroz tvrde slojeve tla, naišla je na tešku prepreku.
Poslednjih dana se mnogo govori o mogućnosti da stari satelit 'Kosmos-482' zađe u Zemljinu atmosferu, događaj koji, uopšteno, nije posebno zanimljiv jer se takve stvari redovno događaju. No zanimljivo je da je 'Kosmos 482' zapravo stara kosmička sonda lansirana još 31. marta 1972. Posle lansiranja, sonda '3V №671' – takođe nezvanično poznata i kao 'V72 №671' – uspešno je stigla u orbitu, ali raketa 'Molnija-M' (8K78M) nije uspela da pošalje brod ka Veneri zbog kvara IV stepena (radio je samo 125 sekundi), tako da je sonda ostala nasukana u vrlo eliptičnoj orbiti oko Zemlje. Sledeći uobičajenu praksu tog vremena, sovjetske vlasti su mu dodelile broj iz serije 'Kosmos' ne bi li sakrili neuspeh, iako su zapadni stručnjaci vrlo brzo provalili da se radi o letilici iz serije 'Venera'.
Sutra, 8 marta, se očekuje povratak letelice Dragon na Zemlju. Ona je sada spojena sa Međunarodnom svemirskom stanicom na koju je prispela 3. marta ove godine. Osnovni cilj ove misije je testiranje letelice za prevoz ljudske posade u svemir i njenog bezbednog povratka na Zemlju.
U kapsuli Dragon (brod kompanije SpaceX) koja je u okviru završnog testa odletela 3. marta na Svemirsku stanicu nalazio se astronaut robot Ripley (nazvan po glavnom liku filma Alien), a koji je imao zadatak da prati uslove za život na brodu kako bi se oni što bolje sagledali za budući let žive posade. To je već po sebi simpatičan i, naravno vrlo koristan, putnik. Ali, pored Ripleya u kapsuli se nalazio još jedan putnik koji je na prečac osvojio i posadu Svemirske stanice i sve one na Zemlji koji prate svemirske letove.
Sa rastojanja od 37.600 kilometara od Zemlje izraelska letelica Beresheet (U početku) koja se nalazi na putu do Meseca snimila je svoj prvi selfi. Njena kamera se okrenula unazad kako bi u kadar uhvatila svoju planetu u pozadini i svoju memorijalnu ploču.