Zanimljivo je da je misija MKS-32, koja je završena pre samo nekoliko časova, trajala nešto kraće od standardnih polugodišnjih ekspedicija na Kosmičkoj stanici. Osnovni razlog je promena grafika lansiranja zbog problema koji se desio prilikom ispitivanja hermetičnosti broda kojim je posada Padalke trebala da krene u kosmos.

Sada su medjutim uveliko razgovori o produžetku misija na MKS na godinu dana, koje koliko možemo videti forsira "Roskosmos". Ako sve bude išlo po planu moguće je da ove maratonske kosmičke misije krenu za tri godine. Zbog toga je potrebno formirati posade za ove letove što je moguće ranije. Nezvanično saznajemo da pojedini kosmonauti i astronauti nisu toliko blagonakloni jednogodišnjem boravku u bestežinskom stanju, mada ima i onih koji su odmah najavili svoje kandidature.

Jednogodišnje kosmičke ekspedicije imaju veliki značaj kako sa aspekta nauke, tako i posmatrano sa stanovišta nove kosmičke tehnike. Od kosmičkih odiseja iz vremena orbitalnog kompleksa "Mir" proteklo je dosta vremena. Od tada su i medicinske nauke i kosmičke tehnologije daleko uznapredovale. Pored toga, pred naučnicima se sada nalaze fundamentalno novi zadaci - kako obezbediti dugotrajne misije na Mesec, prema asteroidima i jednoga dana na Mars. Nije nimalo jednostavno usaglasiti medju mnogobrojnim partnerima programa MKS ciljeve jednogodišnjih kosmičkih misija. Iznad svega, oni će zahtevati kompletnu reorganizaciju programa letova na MKS, koji se trenutno odvijaju sa dinamikom od četiri lansiranja godišnje. To je na Rusiju, koja svojim brodovima "Sajuz TMA-M" obezbedjuje transport ljudi na relaciji Zemlja-MKS-Zemlja, stavilo poprilično veliko breme odgovornosti.

Nije isključeno da se posle lansiranja "Sajuz TMA-06M" 15. oktobra sa sledećom dugotrajnom ekspedicijom MKS, objave konkretni detalji novog programa letova na MKS.

iss
Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 7 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 10 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 12 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 22 sati ranije

Foto...