Astronautika: misije

Ruski kosmonauti Fjodor Jurčihin i Aleksandar Misurkin su u noći izmedju 16. i 17. avgusta proveli 7 časova i 28 minuta u otvorenom kosmosu, izvan MKS. Bio je to najduži boravak ruskih kosmonauta u otvorenom kosmosu. Kosmonauti su u potpunosti obavili sve planirane zadatke tokom vanbrodskih aktivnosti koje se u ruskom "kosmičkom jeziku"skraćeno obeleževaju kao VKD (NASA koristi akronim EVA).Ovo je bio 34. izlazak (VKD-34) ruskih kosmonauta izvan MKS.

2fa3734489b4ae1b3a0f6a706700e8ff

Odeveni u skafandre "Orlan-MK", Jurčihin i Misurkin su izašli u otvoreni kosmos iz modula "Pirs" (SO-1) koji se nalazi izmedju servisnog ("Zvezda") i teretnog modula ("Zarja"), postavljen na dole, prema Zemlji. Tokom boravka izvan stanice kosmonauti su na spoljašnjoj površini modula "Zvezda", "Poisk" i "Zarja" instalirali četiri napojna kabla dužine 36 metara za distribuciju električne energije sa američkog segmenta MKS do budućeg ruskog višenamenskog laboratorijskog modula (MLM) "Nauka". Takodje, postavljeni su kablovi sistema Ethernet za prenos informacija sa novog modula. Pored toga, na modul MIM-2 "Poisk" postavljeni su paneli za nekoliko tehnoloških eksperimenata ispitivanja različitih materijala u uslovima otvorenog kosmosa.

88f6a2b98851a71b3a0f6a7067008e93

Tokom radova kosmonauti su se prebacivali sa jednog modula na drugi pomoću mehaničke "ruke" dužine 14 metara. Za razliku od kanadske robot-ruke Canadarm kojom se upravlja iz unutrašnjosti američkog segmenta MKS, mehaničkom rukom ruskog dela stanice upravlja jedan kosmonaut izvan stanice. On se nalazi u njenom podnožju i pomera mehaničku ruku na vrhu koje se nalazi drugi kosmonaut (u ovom slučaju Jurčihin). 

Laboratorijski modul "Nauka" je trebao da bude lansiran ka MKS u novembru 2013. Medjutim, posle neuspešnog lansiranja nosača "Proton" početkom jula, pitanje je hoćše li modul "Nauka" poleteti kako je planirano, ili će, kako se sve češće nezvanično čuje lansiranje biti odloženo za početak sledeće godine. 

Pre njegovog spajanja, tokom ove godine planirano je ukupno šest kosmičkih šetnji (ovo je bila treća) u cilju priprema za uspešnu integraciju novog modula u složenu strukturu MKS koju inače već čini 14 modula.

Takodje, od MKS će biti odvojen stari modul "Pirs" (nalazi se u sklopu MKS već 12 godina, znatno duže od garantnog roka) koji se koristi za spajanje brodova i izlaza kosmonauta u otvoreni kosmos. Na njegovo mesto će biti spojen modul "Nauka".

Ovo je bio drugi izlazak Jurčihina i Misurkina izvan stanice. Zanimljivo je da je trajao gotovo jedan čas duže od planiranog vremena da bi svi zadaci bili uspešno privedeni kraju. Sa 7 časova i 29 minuta to je najduži boravak ruskih kosmonauta u otvorenom kosmosu od istorijskog prvog izlaska Alekseja Leonova u martu 1965. Dosadašnji rekord od 7 časova i 16 minuta datira još iz vremena "Mira".  Inače, svetski rekord u trajanju kosmičke šetnje od gotovo devet časova (2001.) pripada američkin astronautima.   

Njihov sledeći izlazak (VKD-35) planiran je 22. avgusta.    

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 7 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 12 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 15 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 15 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije

Foto...