Astronautika: misije

Juče odloženo lansiranje privatnog kosmičkog broda "Dragon" sa Kejp Kanevarala treba iznad svega shvatiti kao nameru Ilona Maska (Elon Musk), direktora kalifornijske kompanije "SpejsX" (SpaceX), da ništa ne ostavljaju slučaju. U igri je itekako veliki ulog, tako da zaustavljanja operacija lansiranja, koje je kompjuter obavio samo pola sekunde (!) pre paljenja motora RN "Falkon-9" (Falcon) je prvenstveno u cilju realizacije misije u kojoj je sve provereno do poslednjeg detalja.

Elon-Musk
Ilon Mask

Brodski kompjuter "Dragona" je maltene u poslednjem trenutku detektovao problem sa pritiskom u petom od devet raketnih motora "Merlin C" i isključio sve operacije.

Stručnjaci kompanije "SpejsX" su relativno brzo ustanovili da je problem u radu ventila za dovod goriva. Ventil je pre nekoliko časova zamenjen.

Kompjuter je odradio izvanredno; otkrivši kvar na motoru, odmah ga je isključio i serijom komandi stopirao ostalih osam motora koji su već bili u pogonu.

Da bi poletela sa lansirne rampe, raketi-nosaču "Falkon-9" je potreban besprekoran rad svih devet motora, dok "Dragon" može dospeti u orbitu i ako dva motora tokom lansiranja kasnije otkažu.

Nešto slično se desilo tokom prvog lansiranja RN "Falkon-9" juna 2010.

Novim planom predviđeno je da sledeći pokušaj lansiranja bude obavljen 22. maja, u utorak, dok je 23. maj prvi "rezervni" dan.

simulacija

Dragon prilazi Međunarodnoj kosmičkoj stanici.
Umetnička predstava

Drugu misiju "Dragona" karakteriše nekoliko vrlo važnih elemenata. 

Kao prvo, RN "Falkon-9" je do sada samo dva puta lansirana (u junu i decembru 2010.) i oba puta uspešno. 
Svedoci smo velikih neuspeha u lansiranju raketa-nosača koje se decenijama koriste, tako da odlaganje poletanje "Falkona" ne treba smatrati neuspehom.

U stvari, mislim da je izvanredan uspeh detektovati kvar u tako kratkom vremenskom intervalu i bezbedno zaustaviti sve operacije praktično kada su svi motori u pogonu i samo je pitanje sekunde kada će se raketa odvojiti od lansirne rampe. Tada je "tačka bez povratka" ostali pozadi i nema više zaustavljanja ma šta da se desi sa raketom.

Drugo, devet od deset neuspešnih lansiranja je prouzrokovano najčešće neispravnim radom raketnih motora, a ponekad problematičnim odvajanjem raketnih stepena.

"Falkon-9" je prva raketa-nosač koja je u potpunosti razvijena od strane jedne privatne kompanije. 
Naravno, sve američke kosmičke rakete-nosači i kosmički brodovi su napravljeni u privtanim kompanijama, u divovima kao što su "Boing" i "Lokid Martin". Međutim, svi ovi projekti su finansirani državnim novcem, dok su inženjeri NASA-e projektovali kosmičke brodove koje su onda privatne kompanije proizvodile. Ovde je kompletna tehnologija rakete "Falkon-9" odrađena u pogonima kompanije "SpejsX" koja uzgred budi rečeno ima svega oko 1500 zaposlenih! A samo pre deset godina, kada je osnovana imala je samo jednog zaposlenog - Ilona Maska.

Treće, objedinjeni ranije planirani osnovni ciljevi druge (susret sa Međunarodnom kosmičkom stanicom) i treće misije (spajanje sa stanicom) u ovu misiju možda izgledaju preambicozno, znajući da je "Falkon-9" samo dva puta lansiran, a "Dragon" obavio samo jedan let oko Zemlje u trajanju od skromne dve orbite!

Međutim, to takođe govori o novoj filozofiji kosmičkih letova koju u ovoj sferi uvodi privatni sektor. Kako vreme bude prolazilo i kako se broj privatnih kompanija koje će biti zastupljene na niskim orbitama oko naše planete bude povećavao, ovo će biti jedan od osnovnih zahteva. Razviti tehnologiju koja će biti krajnje pouzdana, razvijena izvan složene birokratske mašinerije državnih agencija i firmi, u sredini u kojoj su kvalitet, sigurnost, novac i borba za tržište osnovni pokretači.

Konačno, do sada ni jedan američki kosmički aparat nikada nije spojen u kosmosu automatski, bez ljudske posade.

Istina, ni "Dragon" nije snabdeven sistemima za automatsko spajanje, ali će on biti prvi američki bespilotni kosmički brod koji će prići MKS na tako malom rastojanju u potpuno automatskom režimu, posle čega će ga astronauti na stanici dohvatiti mehaničkom rukom i spojiti sa MKS.

Razvoj sofisticiranih sistema za automatsko približavanje u kosmosu broda "Dragon" je još jedan vrlo impresivan rezultat stručnjaka kompanije "SpejsX".

Hajde da sačekamo utorak, 22. maj i nadam se propratimo uspešno lansiranje RN" Falkon-9" i misiju "Dragona" koja će biti obavljena bez problema.

Ako njih i bude bilo, to ni u kom slučaju neće zaustaviti komercijalizaciju kosmosa. U stvari, sa konkurentskim "Signusom", od čijeg nas prvog lansiranja dele svega nekoliko meseci, mislim da će je samo još više intenzivirati.

 

 

 


Prethodni članak:

 

Prvi privatni kosmički brod ide ka MKS 19. maja

Dugoočekivano lansiranje prvog privatnog kosmičkog broda ”Dragon” kompanije ”SpejsX” (SpaceX) prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) biće obavljeno, ako sve bude išlo po planu 19. maja sa kosmodroma u Kejp Kanaveralu. Biće to samo dva dana posle spajanja broda ”Sajuz TMA-04M” sa MKS.
Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 15 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 21 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...