Astronautika: misije

Prvo lansiranje ruske rakete-nosača nove generacije ”Angara” biće obavljeno 2013. sa kosmodroma u Plesecku. Ovo je izjavio generalni direktor Kosmičkog centra ”Hruničev” Vladimir Nestorov.


 

angaraZa razliku od starog ”Protona”, nova raketa je ekološki bezopasna. Njeni motori RD-191 na čijem su razvoju stručnjaci NPO ”Energomać” V.P. Gluško radili s kraja 1998. koriste kerozin i tečni kiseonik.

Koncept RN ”Angara” je zasnovan na unificiranim raketnim modulima (URM). U ”Hruničevu” kažu da će ”Angara” leteti u konfiguracijama od jednog do pet modula URM, tako da može biti razvijena u nekoliko modifikacija, počev od lake (nosivosti do 3,7 tona), preko srednje (14,6 t) do teške (24,5 t). Prva lansriranje ”Angare” u lakoj verziji planirana su iz Plesecka u Arhangelskoj oblasti na severu Rusije, gde ”Specstroj” privodi kraju gradnju lansirne rampe i montažnog korpusa za novu rusku raketu. Takodje, očekuje se da će ”Angara” leteti i iz Bajkonura (u okviru zajedničkog projekta Rusije i Kazahstana ”Bajterek”), kao i kosmodroma Vastočnij čija je gradnja nedavno započela u Amurskoj oblasti, na Dalekom istoku Rusije.

Zanimljivo je da je testiranje motora RD-191 u uslovima realnog leta već obavljeno - i to u Južnoj Koreji, tokom dva lansiranja rakete KSLV-1 ”Naro”. Iako su lansiranja završena neuspešno, motori prvog stepena RD-191 su prema podacima ”Hruničeva” odradili bez problema. Serijska proizvodnja motora RD-191 planirana je u Permu u pogonima novog tehnopolisa ”Novi Zvjozdnij” firme ”Proton-PM”.

Raketa ”Angara” će biti gradjena primenom kompozitnih materijala kojih še sa jedne strane biti 20% više u odnosu na RN ”Proton-M”, a sa druge dvostruko kvalitetniji. Korišćenje kompozita značajno smanjuje težinu rakete, čime se povećava masa korisnog tereta čija je cena sada na svetskom tržištu oko 20 hiljada dolara po kilogramu.

 angara-sklapanje

 


RUSKI KOSMOS

Kosmonautika: vesti 1-15 mart 2012


Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Okavango said More
    Nisam siguran, ali kontam da ne postoji... 14 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Letela ptica ili ne, ukupna masa celog... 14 sati ranije
  • Qaurk Mark said More
    Eto nama superpozicije i narušavanje... 14 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 22 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 1 dan ranije

Foto...