Da li Severna Koreja predstavlja pretnju za region i mir u svetu?
Nesreće su sastavni deo raketne tehnike, što su se uverili i Amerikanci i Rusi, a nedavno i Korejanci.
Sredinom prošlog veka Amerikanci su žarko želeli da lansiraju svoj prvi veštački satelit u orbitu oko Zemlje. Program se zvao „Vanguard“ („Izviđač), baš kao i vitka raketa–nosač. Ali počevši od avgusta 1957, četiri statičke probe raketnih motora završene su propašću. Pritisak je porastao kada su stigle vesti da je Moskva uspešno poslala prvi veštački satelit u orbitu oktobra iste godine.
Reportri su se okupili u Cape Canaveralu na Floridi 6. decembra 1957, odbrojavanje je došlo do nule, a „Vanguard TV3” je uz zaglušujućču buku motora krenuo sa lansirne rampe. Podigao se metar ipo pre nego što je počeo da pada, pretvorivši se u hipu u blještavu kuglu vatre i dima.
“Vanguard” satelit, težak 1,36 kg, pao je neoštećen, „otkotrljavši se nedaleko, nedužno ispuštajući cvrkutave signale“, kako je napisano u knjizi „The Heavens and the Earth“, pisanoj istoriji prvih dana američkog svemirskog programa. Početkom sledeće godine, Sjedinjene Države su uspele da lansiraju satelit drugom raketom i samo tri meseca kasnije pošlo im je za rukom da uspešno lansiraju prvi „Vanguard 1“ u orbitu.
Ako su Sjedinjene Države mogle da uče na neuspesima, možda može to i Severna Koreja. To joj i treba nakon 14–godišnjeg neuspešnog razvoja rakete dovoljno jake da ponese satelit, posebno kada njeno rukovodstvo potstiče svoje siromašno stanovništvo da se uljuljkuje u grandiozna i očigledno nerealna očekivanja.
 |
Korejska raketa „Unha–3“ na lansirnom satelitskom poligonu Zapadno more kraj Pjongjanga 8. aprila. |
U intervjuima, korejski aeronautički stručnjaci izjavljuju da su veliki propusti i incidenti normalan deo raketnog programa, i da oni daju vrlo bitne informacije inženjerima koji će identifikovati problem i načiniti neophodna poboljšanja.
„To zvuči lepo, ali je vrlo teško to uraditi,“ kaže u intervjuu David C. Wright, naučnik iz Union of Concerned Scientists (USC), privatne stručne grupe sa Kembridža u Masačusetsu.
Dr Wright primećuje da je S. Koreja već imala dva za redom neuspešna lansiranja svog prvog satelita u orbitu – prvi 25. avgusta 2009, a onda i 10. avgusta 2010. godine. „Očigledno je da je to vrlo težak posao,“ potseća čovek.
Međutim, neuspesi Severne Koreje teraju mnoge stručnjake da se počešu po glavi. Oni konstatuju da je Iran – koji se od Koreje učio kako da stvori sopstvenu porodicu malih i velikih raketa – u mnogim aspektima pretekao svog učitelja.
Teheran je ispalio svoj prvi veštački satelit u kosmos još 2009, upisavši se tako u elitni klub zemalja koje mogu da sopstvenom tehnologijom pošalju objekte u orbitu. Amerikanci smatraju da je to njihov resor i ne podnose nove đake u razredu.
Dr Wright sugeriše da Koreja verovatno ima probleme sa kvalitetnom kontrolom radova.
„Čini mi se da je njihova ukupna konstrukcija u redu,“ kaže ovaj stručnjak. „Ali verovatno čitav niz zemaljskih operacija nije izveden kako valja, recimo zavarivanje delova. Sastaviti sve kako treba zna da bude jako zamorno“.
|
|
Severnokorejska raketa „Unha–3“ je viđena kao Kim Jung–unov poklon Kim Il–sungu. Raketa je bila dugačka 32 metra. Prvi stepen je imao 4 prepravljena motora sovjetskih projektila „R–11“ (po NATO klasifikaciji SS–1 „Scud“) iz doba Hladnog rata, a drugi povećane motore ruske podmorničke balističke rakete „R–27“ (4K10), ,ili kako ih je NATO obeležio SS–N6 „Serb“. |
Za one koji ne prate ovu temu, jednu od trenutno najznačajnijih u međunarodnoj aktuelnoj politici, da potsetim: Severna Koreja je nedavno (13. aprila) lansirala kosmičku raketu „Unha–3“ („Galaksija–3“) koja je posle samo 90 sekundi leta eksplodirala raspavši se na dvadesetak delova i pala u Južno more. Vojni vrh zemlje, koji je trdicionalni trn u oku Pentagona već decenijama, žudeo je za uspehom ne bi li svom narodu i svetu pokazao da je sposoban za ovakav poduhvat. Amerikanci su se jako angažovali u propagandi da dokažu kako „Korejanci prkose svetu“ i kako ih na to nagovara njihov lider, Kim Jung–un, naslednik Kim Il–sunga. Novi lider zemlje je pošto–poto želeo da lansira raketu na 100–godišnjicu rođenja bivšeg voljenog vođe. Pentagon je međutim ubeđen da je ovo lansiranje bila samo maska za testiranje balističkog projektila, razjareno potsećajući da je Pjongjang ignorisao zahtev Amerike, Južne Koreje i Japana da se lansiranje otkaže.
Amerika se poslužila svojom oprobanom taktikom i nakon lansiranja se pozvala na nekakvu rezoluciju UN o zabrani razvoja tehnologije za projektile dugog dometa, pozivajući „demokratski svet“ na još žešću izolaciju Severne, odn. „komunističke“ Koreje. Da bi dokazali da se Koreja igra sa svima, Amerikanci su potsetili da se Koreja u februaru ove godine obavezala da će prestari sa obogaćivanjem urana i razvojem balističkog programa (zamenu za 240.000 tona hrane kao pomoć USA), ali Korejanci kažu da je ovo bio samo pokušaj mirnodopskog lansiranja komunikacionog satelita „Kwangmyŏngsŏng-3“ i ništa više.
Koreja ima jednu od najvećih stajaćih vojski na svetu, iako narod živi krajnje skromno i siromašno, i oslanja se uglavnom na pomoć susedne Kine.
Između redova nekih analitičara provejava mišljenje da su raketu oborili sami Amerikanci, i da je to još jedan način pritiska ne samo na Koreju već i na čitav region, uključujući i „Azijsku aždaju“, Kinu.
Ovako je na neprijateljskoj TV Južne Koreje prikazivano lansiranje rakete druge strane. Svi smatraju da se vlada Pjogjanga osramotila ovim neuspehom.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
