Astronautika: misije

Evo odgovora na pitanja:

VoyagerDD

1. Primarna misija "Vojadžera" je završena 1989. kada je "Vojadžer-2" proleteo pored Neptuna.

Kako je stanje oba aparata bilo zadvoljovajuće, NASA je odlučila da nastavi program istraživanja dodavanjem tzv. "Vojadžerove" međuzvezdane misije (VIM). U Departmentu za naučne misije NASA-e je na osnovu izveštaja tzv. Službe heliofizike 2008. odlučeno da se misija VIM nastavi izdvajanjem dodatnih sredstava u budžetu NASA-e i još intenzivnijim korišćenjem sistema DSN (Mreže za praćenje misija u dubokom kosmosu).

Tri radio-teleskopa sistema DSN inače prate oba aparata dnevno u trajanju od 8-12 časova.

2. Od 11 naučnih instrumenata na oba aparata, trenutno su operativni:

  • MAG (magnetometar)
  • LECP (Instrument za merenje naelektrisanih čestica male energije) i
  • CRS (Sistem za merenje kosmičkog zračenja)
  • PLS (Instrument za merenje plazme) - na "Vojadžeru-2"
  • PWS (Instrument za merenje "talasa" plazme)
  • UVS (Ultraljubičasti spektrometar) - na "Vojadžeru-1".

Očekuje se da će ovi instrumenti funkcionisati do 2020. Takođe, tri instrumenta su isključena, zbog problema u njihovim radu.

Očekuje se da će žiroskopske operacije sa okretanjem aparata šest puta tokom jedne godine za 360 stepeni (radi merenja magnetnog polja) biti završene 20015 ("V-2"), odn. 2016 ("V-1").

Posle nedavnih mera sa ekonomisanjem električne energije, inženjeri očekuju da će aparata funkcionisati do oko 2025.

3. Magnetometar (MAG) koji se nalazi na "Vojadžerima" ima zvaničan naziv "Triaxial Fluxgate Magnetometer".

Sastoji se od dva magnetometarska sistema za merenja magnetna polja slabog (LFM intenziteta 8,000-50,000 nT) i jakog (HFM - 50,000-200,000 nT) intenziteta.

Pored povećane pouzdanosti, postojanje dva magnetometarska uredjaja omogućava dobijanje preciznijih podataka o intenzitetu magentnog polja i, u slučaju sistema LFM mogućnost izdvajanja lokalnog magnetnog polja kosmičkog aparata od spoljašeng polja. http://vgrmag.gsfc.nasa.gov/instrument.html

4. Prema podacima na sajtu "Vojadžera" ukupna cena misije oba aparata od maja 1972. do susreta sa Neptunom iznosi 865 miliona dolara.

To je na godišnjem nivou 8 centi po jednom stanovniku SAD.

Ukupno, do susreta sa Neptunom "Vojadžera-2" utrošeno vreme NASA-e je 11000 tzv. "radnika-godina", što je procenjuju u NASA-i 1/3 od ukupnog vremena koje je bilo potrebno da se sagradi Keopsova piramida.

Po završetku planiranog dela misije (posle prolaska pored Neptuna), na Zemlju je stiglo 5 bilijardi bajta naučnih podataka (ekvivalentno kapacitetu 7000 muzičkih CD-a).

Snaga signala koji dospeva do antena sistema DNS je tako mala (iznosi oko 16 W) da ih je samo zahvaljujući modernizovanoj digitalnoj elektronici moguće još uvek primati.

5. Tim koji u Nasinoj Laboratoriji za mlaznu propulziju (JPL) kontroliše misiju oba "Vojadžera" se sastoji od 12 ljudi (ukljužujući 4 žene). Na čelu tima je Ed Mesi (Edward Massey).

Ed Mesi je takodje menadžer Nasinog dela američko-evropske misije "Odisej".

Inače, na početku misije pre 35 godina preko 600 ljudi je bilo ukljuženo u projekat "Vojadžer".

Pored kontrolora, analizom naučnih podataka bavi se deset naučnika predvodjenih čuvenim Edvardom Stounom (Edward Stone).

Prema Izveštaju Stounove grupe iz 2010. o produžetku misije VIM, godišnji budžet misije je 50 miliona dolara.


Veliko putovanje Voyagera

Svakako jedan od najvećih pregnuća koje su čovekov mozak i tehnologija ostvarili u svojoj dugoj istoriji pokušaja razumevanja prirode i sveta oko sebe, jeste i jedna, u to vreme ne tako pretenciozna, kosmička avantura, poznata kao Grand TourVeliko putovanje Voyagera.

Iznenađenja sa granica Sunčevog sistema

Skoro svaki dan, velike NASA–ine Deep Space Network antene usmeravaju se ka mračnim dubinama u sazvežđu Zmijonosca (Ophiuchus). Usmerene u prazan prostor, ili nam se nama samo tako pričinjava, one nepogrešivo love signal, slab ali pun inteligencije. Njihov izvor se nalazi daleko iza Neptuna, više nego duplo od Plutona, u samom komšiluku zvezda.

Uhvaćen "Voyager 1"

Čak i oni koji su pažljivo čitali naše novine, nisu proletos mogli od silnih lokalnih političkih afera da pronađu jednu vest koja je podigla na noge mnoge velike ljubitelje kosmičkih istraživanja u svetu.

"Vojadžer-2" prebačen na rezervne motore

Američka automatska medjuplanetarna stanica ""Vojadžer-2" (Voyager) koja je lansirana pre 34 godina i trenutno se kreće ka rubovima Sunčevog sistema, uspešno je priključena na male rezervne raketne motore kontrole obrtanja aparata, kaže se u saopštenju NASA-ine Laboratorije za mlaznu propulzije (JPL).

Voyager-2 25 godina od prve i jedine posjete Uranu

NASAina letjelica Voyager-2 proletjela je 24 januara1986. na 81.500km od površine Urana i pritom poslala prve i zasad jedine snimke ove planete iz neposredne blizine.

„Voyager 1“ konačno slobodan!

”Vojadžeri” otkrili ”magnetnu penu”

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 12 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 17 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...