Da li ikog iznenađuje činjenica da će prvi koji će počistiti kosmos biti baš Švajcarci? Čistoća je prioritet raketnih naučnika ove male zemlje, iako imaju samo dva sopstvena satelita. Već su projektovali satelit koji će pokupiti opasan kosmički otpad i odvući ga u Zemljinu atmosferu gde će zajedno sagoreti pre nego što izgovoriš Toblerone.
 |
Mali satelit će biti veličine pegle, dimenzija 30 × 10 × 10 santimetara. Biće lansiran do 2015. godine, i biće najjeftiniji što jedan satelit može da bude – oko \(11 miliona po komadu, zajedno sa raketom koja će moći jednovremeno da ponese u orbitu više malih satelita zajedno.
„CleanSpace One“ nije konstruisan da traje dugo.
Njegov posao će biti da se „prišunja“ nekom komadu orbitirajućeg kosmičkog đubreta, i da ga obuhvati sa četiri savitljiva pipka slična nekom novom dodatku poznatih noževa švajcarse vojske.
Kada zgrabi svoj cilj, „CleanSpace One“ će upaliti svoj motor i početi da koči. To će izazvati gubitak brzine i pad zajedno sa đubretom u atmosferu. Sve to će dodati jedno potpuno novo značenje izrazu „vacuum cleaner“.
NASA takođe radi na sličnom satelitu[1], ali do danas nije lansirala nijedan.
Nasini uređaji trenutno prate orbite preko 16.000 komada raznoraznog otpada[2] težine jednog ili više kilograma, od kojih svaki može da uništi neki satelit ili brod sa ljudskom posadom ako bi ga pogodio brzinom od više hiljadu kilometara na sat. A njihov broj iz dana u dan raste li raste ...
Neki od njih su sateliti koji su ostali bez goriva. Neki su iskorišćeni raketni motori, a neki različite oplate i zaštite.
2009. godine, iskorišćeni ruski raketni motor udario je u američki komunikacioni satelit „Iridium“, raspršivši se okolo u vidu hiljada šrapnela.
2007. Kina je namerno razorila jedan (svoj) satelit prilikom testiranja protivsatelitskog projektila. Procenjuje se da je samo tom prilikom stvoreno 150.000 komada novog svemirskog otpada u niskoj orbiti oko Zemlje (3.000 je dovoljno veliko da može da se uoči radarima sa Zemlje).
Švajcarci su već odabrali svoj cilj – dva sićušna švajcarska nanosatelita, stranica samo 10 santimetara, koji proučavaju fotohemijsku luminiscenciju atoma u gornjim slojevima atmosfere.
Zakonski, svemirski otpad je vrlo pipava stvar: svaka kompanija je vlasnik svog đubreta, što znači da Švajcarci mogu da uklanjaju samo svoje male količine.
Ali Margaret Campbell–Brown, stručnjak za meteore i kosmički otpad sa univerziteta Western Ontario, smatra da bi švajcarski pronalazak mogao da bude licenciran od drugih zemalja što bi im omogućilo da podele posao.
„Glavni problem nam je da se rešimo velikih delova koji bi mogli da ugroze Međunarodnu orbitnu stanicu, jer su ljudi u njoj,“ kaže ona. „Zato bi se trebalo usredsrediti na velike komade otpada koji se nalaze na orbiti ISS, ili bilo šta drugo što ne možemo sutra da zamenimo ili popravimo.“
U principu, ona smatra da bi sličan uređaj trebalo da izgura svaki satelit sa orbite ako je pokvaren ili se ponaša na opasan način. Nedavna ruska misija na Fobos nije uspela da odleti sa pomoćne orbite i čitava dva meseca je lutala pre nego što se survala na Zemlju.
„CleanSpace One“ je konstruisan u Švajcrskom svemirskom centru u Lozani, koji radi pri Švajcarskom državnom tehnološkom institutu.
 |
Satelit „CleanSpace One“ će imati specijalne nove ultra–kompaktne motore pomoću kojih će moći da koriguju orbitu i ulove svoju metu. Za lov, naučnici koriste metode i iskustva divljih životinja. |
 |
Prema podacima Nase, u orbiti oko Zemlje se nalazi preko 500.000 komada opasnog đubreta koje leti brzinom od oko 28.000 km/h. Švajcarci će zato malo odvaditi i uništiti svoja 2 satelita veličine jabuke. |
[1] Radi se verovatno o „ElectroDynamic Debris Eliminatoru“ (EDDE) male kompanije Star Technology and Research, iz S. Karoline, koji je NASA finansirala sa \)1,9 milion.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
