Astronautika: misije

ciklonBUPredsednik Državne kosmičke agencije Ukrajine (GKAU) Jurij Aleksejev je izjavio da će prvo lansiranje ukrajinske rakete-nosača (RN) “Ciklon-4” sa brazilskog kosmodroma Alkantara biti obavljeno 2013. Na brazilskoj obali Atlantskog okeana u toku su intenzivni radovi na gradnji lansirnog kompleksa koji će omogućiti dvema državama kako pristup kosmosu, tako i pristup kosmičkom tržištu.

Prema Aleksejevu, zbog geografskog položaja Ukrajine odlučeno je u saradnji sa Brazilom sagraditi kosmodrom u okviru projekta ACS (Alcantara Cyclone Space) koji košta oko 500 miliona dolara. Dve strane dele troškove projekta ACS ravnomerno. Lansirni kompleks (177 miliona dolara) i RN “Ciklon-4” (83 miliona dolara) se grade u Dnjepropetrovsku sredstvima GKAU, dok Brazil gradi infrastrukturu u Alkantari.

Inžnjeri Jangeljovog konstruktorskog biroa “Južnoe” rade na razvoju RN “Ciklon-4” koja predstavlja modifikaciju stare trostepene RN “Ciklon-3”. Nova RN “Ciklon-4” će imati kapacitet od 5,5 tona za nisku orbitu i 1,8 t za geostacionarnu orbitu. Najveće konstruktivne promene su na trećem stepenu RN, sistemu upravljanja i punjenja gorivom.

cyklone
Ciklon - 4

Sa kosmodroma u Alkantari planirane su dve lansirne šeme RN “Ciklon-4” – na ekvatorijalnu orbitu nagiba 2,3 stepena i polarnu nagiba 98,1 stepeni. Rejon pada prvog stepena RN je u Atlantskom okeanu, nekoliko stotina kilometara istočno (ili severno, zavisno od planirane orbite) od brazilske obale, dok drugi stepen pada u okean između Južne Amerike i Afrike (ekvatroijalna orbita), odnosno severno od kosmodroma, nedaleko od Karibskog mora za polarnu orbitu.

Projekat ACS je od posebnog značaja za Ukrajinu, čije je učešće na svetskom tržištu lansiranja oko 10%. Od sticanja nezavisnosti, obavljeno je preko 120 lansiranja ukrajinskih RN, koje su u kosmos izbacili 237 kosmičkih aparata za potrebe 16 država. Pored “Ciklona”, ukrajinske rakete tipa “Zenit” I “Dnjepar” koje se koriste u sradnji sa “Roskosmom” su takođe poznate po visokom stepenu sigurnosti.

Preko zajedničkog projekta sa Brazilom, kao i početka eksploatacije američkog lansera “Taurus II” čiji je prvi stepen ukrajinske proizvodnje, Ukrajina nagoveštava mnogo aktivniju ulogu u budućim kosmičkim istraživanja.

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 10 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 16 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 18 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 18 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 2 dana ranije

Foto...