Astronautika: misije

Menadžeri NASA-e i ESA-e razgovaraju o mogućem angažovanju Evropske kosmičke agencije u gradnji servisnog modula novog kosmičkog broda "Orion". Iako ESA nikada nije imala kosmički brod za čovekov let u kosmos, njeni stručnjaci imaju veliko iskustvo u gradnji modula i kosmičkih letelica koje koriste astronauti. Na primer, više od polovine hermetizovanih modula američkog segmenta Međunarodne kosmičke stanice (MKS) izradila je italijanska kompanija Thales Alenia Space. Ova firma takođe gradi automatske transportne brodove ATV koji se koristi za snabdevanje MKS materijalima za nastavak njenih operacija.

Orion2_Outward_Bound
Ako ovi pregovori urode plodom, očekuje se da će koncept letelice ATV biti upotrebljen kao osnova u projektovanju servisnog modula broda "Orion". Kao što je poznato, aerokosmički džin "Lokid Martin" (Lockheed Martin) je glavni kontraktor u projektu razvoja novog kosmičkog broda NASA-e, uključujući i servisni modul.

Pregovori o angažovanju ESA u projektu "Orion" naravno nisu na početku bili dočekani u "Lokidu" sa osmehom. Pomoćnik administratora NASA-e za čovekove letove u kosmos Vilijam Gerstenmajer (William Gerstenmaier) međutim kaže da su pregovori u preliminarnoj fazi, i isključuje njihov politički aspekt budući da ispada da NASA otima posao američkoj kompaniji i daje ga Evropljanima.

"Ideja ovih pregovora", kaže Gerstenmajer, "je da se preciziraju oblasti u kojima bi Evropa mogla da učestvuje u projektu i oslobode sredstva (finansijska) za ostale razvojne projektu u SAD-u".

On je takođe dodao da će na kraju servisni modul, koji je pored komandnog modula osnovni segment kosmičkog broda "Orion", biti sagradjen u SAD-u. Istovremeno, na zahtev NASA-e "Lokid Martin" već pomaže ESA-i u definisanju strukture i zahteva projektovanja servisnog modula.

"Mi očekujemo da kada istraživanje Sunčevog sistema krene, da ćemo to raditi na međunarodnoj osnovi, da to neće biti samo američki projekat", kaže Lorens Prajs (Lawrence Price), koji je jedan od "Lokidovih" menadžera projekta "Orion".

Po svemu sudeći, ESA će za NASA-u pripremiti sve elemente servisnog modula na osnovu istog barter aranžmana kao u projektu MKS. Posle toga, NASA će sve te elemente predati "Lokid Matrinu" za njihovu tehničku integraciju u servisni modul.          

Očekuje se da će revizija koncepta servisnog modula broda "Orion" biti završena do kraja januara, a da će krajem februara 2012. NASA objaviti hoće li ESA učestvovati u projektu. Ako rezulat ovih analiza bude pozitivan, učešće ESA-e u projektu "Orion" treba da bude odobreno na ministarskoj konferenciji Evropske unije oktobra 2012. Na osnovu preliminarnih izveštaja, ESA će odraditi dva servisna modula za prve brodove "Orion" koji treba da obave letove 2017. i 2021.

Hoće li ESA nastaviti svoje učešće u projektu "Orion" zavisiće od budžeta NASA-e u godinama posle druge misije novog kosmičkog broda.

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 19 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...