Prvi probni let višenamenskog pilotiranog kosmičkog broda MPCV ("Orion") je planiran za 2014. Za prva ispitivanja MPCV koristiće se raketa-nosač (RN) "Delta IV" teške kategorije ("Heavy") korporacije "Boing". Time je NASA izbalansirala razvoj i testiranje novog američkog kosmičkog broda između dve najveće nacionalne avio-kosmičke kompanije.
Kao što je poznato, drugi američki džin i najveći proizvođača ratne opreme na svetu "Lokid Martin" (Lockheed Martin) je 2006. pobedio na tenderu za gradnju novog kosmičkog broda tada nazvanog "Orion". Vrednost tendera je iznosila 3,9 milijarde dolara. Trenutno oko 4000 ljudi u Denveru (Kolorado), u pogonima "Lokid Martina" radi na ovom projektu.
Međutim, kada je RN u pitanju, NASA ne želi da ostavi "Lokid Martin" po strani. Ona je potpisala ugovor sa tzv. Ujedinjenom alijansom lansiranja ULA (United Launch Allience) o modifikaciji "Lokidove" RN "Atlas V" za pilotirana lansiranja.
ULA je na Kejp Kanaveralu zadužena za kontrolu lansirnih operacija. Planirano je da "Atlas V" bude korišćen za lansiranje kosmičkih brodova privatnih kompanija u okviru programa "Razvoj komercijalnih sistema za pilotirane misije" (CCDev). Kompanije "Siera Nevada" (Sierra Nevada Corp) i "Blu oridžin" (Blue Origin), koje učestvuju u programu CCDev, su već odabrale RN "Atlas V" za svoje kosmičke aparate.
Zanimljivo je da u skladu sa dogovorom sa ULA, NASA ne učestvuju finansijski, samo će obavljati ulogu posrednika u transferu podataka i standarda neophodnih za modifikaciju RN za pilotriana lansiranja. Istina, ULA će za ovaj projekat dobiti nešto novca od Bele kuće, ali će lavovski deo sradstava stići iz njenog budžta. ULA je do sada u okviru programa CCDev već dobila oko 7 miliona dolara da bi razvila sisteme koji trebaju da povećaju bezbednost lansiranja RN "Atlas V" prema standardima pilotiranih misija.
Očekuje se da će krajem ove godine na osnovu analize projekta ULA-"Atlas V" NASA doneti odluku može li ova RN biti korišena u budućnosti i za lansiranja kosmičkih brodova sa ljudskim posadama.
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike.
Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč".
Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike.
Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”.
Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut".
Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1".
Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
