Astronautika: misije

Prema količini para koje je spremna da odvoji, NASA je sve svoje planetne kosmičke misije podelila u četiri kategorije. To su programi Discovery, New Frontiers, Explorers i konačno Flagship, kao najskuplji. Danas bih nešto rekao o programu Discovery, ustanovljenom još 1992, kada je tadašnji direktor Nase, Daniel S. Goldin, lansirao koncepciju „brže, bolje, jeftinije“, i predložio seriju jeftinih ali naučno jako fokusiranih misija za istraživanje solarnog sistema. Do sada je u kosmos uspešno poletelo 11 sondi tog programa: „NEAR Shoemaker“, „Mars Pathfinder“, „Lunar Prospector“, „Deep Impact“, itd.

Ali da ostavim ovog puta istoriju po strani, nego da vidimo šta NASA planira za budućnost. Za naredni period, tačnije do 2016, NASA je odabrala tri kandidata čije projektovanje je odlučila da pogura u okviru svog financijski najskromnijeg programa, programa Discovery. (Posao nije bio lak, jer je trebalo razmotriti 28 predloga.) Svaki od odabranih kandidata je dobio po \(3 miliona za dalji razvoj, a 2012. će biti određen konačni kandidat. Pobednik će morati da se uklopi unutar granica od \)425 miliona (ne uključujući lansirnu raketu).

Elem, kandidati su:

  • GEMS (GEophisical Monitoring Station). To je statička sonda za proučavanje unutrašnjosti Marsa, koja bi iskoristila već proverenu konstrukciju „Phoenixa“. U početku je bilo predloga da se na Mars pošalje najmanje dve takve sonde, i tako pribave seizmički podaci bolje rezolucije, ali noviji planovi će morati da se zadovolje samo jednom letilicom. Mars jeste najproučavanija planeta Sunčevog sistema, ali se jako malo zna o detaljima njegove unutrašnjosti, Naprimer, ne znamo ništa o debljini Masove kore ili stratifikaciji (slojevitosti) unutrašnjosti.

 pia13990-640

Geodetska sonda GEMS. Jedan od zadataka će joj biti da utvrdi sadašnji stepen tektonskih aktivnosti i odredi fluks udara meteora.

IM_2011-05-06-01_07_39 IM_2011-05-06-01_09_29

Trenutne procene debljine Marsove kore i unutrašnjih slojeva planete.

  • TiME (Titan Mare Explorer) će, ako bude izabran, biti prvi brod koji je zaplovio po nezemaljskim vodama. Trebalo bi da prouči metanska jezera Titanove severne polulopte 2022-2023. godine. Za dobijanje enegrije koristio bi dva radioizototopska Stirlingova generatora ASRG (Advanced Stirling Radioisotope Generator) koja troše manje plutonijuma-238 od konvencionalnih RTG, i koji će davati potrebnih 140-160 W za pokretanje broda na Titanu najmanje 3 meseca.

 Imagen-4

Mogući izgled Titanove sonde TiME. Koristeći struje i vetar, putovaće površinom brzinom od oko kilometar ipo na sat.

 Imagen-5

Prilazna i sletna trajektorija sonde TiME u odnosu na konačnu lokaciju – Titanovo najveće jezero Ligeia Mare. Njegova površina je preko 100.000 km2.

  • CHooper (Comet Hopper): Kao što mu ime kaže, namera je da sonda sleti na kometu više puta tokom njenog dugog puta oko Sunca, i da iz prve ruke proučava površinske promene na kometi. Za razliku od ostalih sličnih misija, kao što je bila evropska „Rosetta“, „CHooper“ bi u isto vreme bio i orbiter i lender. Energiju bi dobijao iz radioaktivnih izvora (RTG).

IM-2011-05-06-a-las-01_21_37 

„CHooper“ će moći da iz blizine proučava kometno jezgro.

 IM-2011-05-06-a-las-01_20_46

Mogući manevri „CHoopera“ da ulovi kometu Wirtanen. Misija bi trebalo da traje oko 7,3 godine.

Favorit većine je, čini mi se, TiME, ali kako sam već pisao, izgleda da je Nasi oko zapelo za GEMS, pa tako on ima najveće šanse. TiME je suviše rizičan i težak da bi uspeo da se uglavi u planiranih $425 miliona. Sigurno bi više šansi imao kao misija tipa „New Frontier“, u koju spada i misija za Plutonov sistem „New Horizons”. S druge strane, GEMS je mnogo lakši za realizaciju i pružio bi mnoge detalje o unutrašnjosti Marsa. Što se tiče „CHoopera”, da, jeste interesantan, ali je takođe i veoma sličan Esinoj sondi „Rosetta”. U svakom slučaju, sa ograničenjima koje NASA ima za istraživanje solarnog sistema, moraju vrlo pažljivo da biraju. Koji je tvoj kandidat?

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 17 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 22 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...