Nije baš da težina lokomotive nije bitna.Svaka pruga ima svoju granicu opterećenja po osovini.Izgradnja pruga sa velikim osovinskim pritiskomje znatno skuplja.Skuple su ne samo šine nego i pragovi, pa onda donji stroj koji se sastoji iz više slojeva, pa i ta pruga je teža za održavanje i skuplja.Recimo jedan gkilogram čine za brzine do 160 i osovinskim pritiskom je bio pre par godina jedan evro.Jedan metar je težak 79 kilograma, pa vidi koliko košta kilometar pruge samo u šinamaa gde je ostalo.Sada su baterije tehnološki mnogo naprednije i odnos snage i težine povoljan pa je noguće ih ugadirti u tolikom broju na lokomktivu.Ne zaboravi da ta lokomotiva treba da vuče sebe samu plus teret.Inače sve američke dizel lokomotive imaju ugrađenu i elektro-dinamičku kočnicu koja na velikim i dugačkim padovima održava brzinu tako što se njeni elektromotori, koji se nalaze na svakoj osovini po jedan i oni su ti koji pokreću lokomotivu, vezuju tako da rade kao generatori jednosmerne struje.Do sada se ta energija trošila na posebnim otpornicima , gde se pretvarala u toplotnu.Kod električnih lokomotiva takođe mamo tu kočnicu i ona kod nas tu struju tršši na otpornicima a u svetu proizvedenu energiju vraća u mrežu.Kod ove lokomotive o kojoj je reč ta energija se koristi za punjenje baterija.
Write comment (0 Comments)
Zanimljivo kako se niko ovoga nije setio. Lokomotiva je pogodna za ovakav vid pogona jer joj težina nije ograničavajući faktor, spada u "profesionalna" prevozna sredstva što znači da željeznica može da trpi amortizaciju akumulatora i da planira infrastukturu prema potrebi, može da planira rute da se optimizuje potrošnja akumulatora...
Da ne pričamo koja je cena elektrifikacije mreže i održavanja te elektrifikacije.
Write comment (0 Comments)
Moglo je i vise horor elemenata, recimo razviti krajnju ideju o tim stvorenjima koja cekaju na njihovoj stanici.Ima cudnu atmosferu to mi se svidja
Write comment (0 Comments)
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
