Ovo pitanje možda nije baš najbolje formulisano. Šta će biti sa nama 2012 ili do 2012 ili šta ćemo sve čuti do 2012. Ako preživimo tu famoznu 2012 ili tačnije 21.12.2012. mislim da više neće biti smakova sveta i sličnih kataklizmičkih vesti. Koliko mogu da zaključim, svi tipuju da će se na taj datum nešto desiti. Ne znaju šta, ali biće nešto. Priče su različite, ali su sve manje više apokaliptične. To nije ni čudo, verovatno je to u čovekovoj prirodi da se na taj način brani od neznanja. Najlakše je da veruje u magiju, više sile, bez mnogo udubljivanja da na logičan način objasni sebi pojave koje ga okružuju. Zato bez mnogo truda za oblikovanje bezlične mase otupelih pojedinaca, ovo pišem prvenstveno za mlade i neiskvarene umove koji hoće i žele sebe da nagrade čistim i korisnim informacijama. Ako se iz bilo kog razloga osetite prozvanim ili mislite da će ovo na neki način uticati na vaš stav o etici života, pravo je vreme da zatvorite prozor. Ako ste još uvek tu onda vas zaista interesuju naučni podaci ili ste pak samo radoznali. No da se vratim temi. Ovo što pročitate možete smatrati apsolutnom istinom. Sve što ste znali ili mislili vezano za ovo, a ne poklapa se sa time što ćete pročitati, možete slobodno da zaboravite i usvojite nove, ali proverene i sigurno tačne informacije.

Dakle, tema 2012. Rasprava o tome šta će biti tad. Preciznije rečeno, šta će nas sve zadesiti.

Četri jahača apokalipse

Smak sveta će se neminovno desiti. To nije pretpostavka, to je realnost. Pitanje je samo kako. Kakav će scenario biti? Ne znam, ali mogu da pretpostavim. Jedan je da će neki asteroid pasti na zemlju i na taj način pogoršati uslove za život ljudi na njoj, a drugi da će nas sunce progutati u jednoj svojoj fazi života. Ako se do tad mi sami ne ispoubijamo nuklearnim oružjem ili oko vode za piće.

Pitanje: Prvo i osnovno pitanje. Šta će biti sa našom planetom 2012. godine? Na mnogim sajtovima se mogu naći kataklizmične poruke koje većinu neinformisanih ne ostavljaju ravnodušnim.

Odgovor: Ništa značajno se neće desiti sa našom planetom 2012. godine. Proćiće kroz tu tačku u prostorvremenu koja se zove  21.12.2012. godine bez ikakvih bitnih promena. Na istoj putanji će ostati još nekih 4 milijarde godina kada se stvarno ne približi smak sveta tadašnje civilizacije. Možda malo ranije, za nekih milijardu godina, kada će ispariti okeani i nestati atmosfera na Zemlji zbog faze u životu Sunca kroz koju će da prođe.

Pitanje: Šta je u stvari problem koji će dovesti do smaka sveta 2012?

Odgovor: Priča počinje sa planetom Nibiru koju su inače otkrili Sumeri. Priča o tome šta su zapisali o toj planeti i šta veruju je interesantna, tako da ako bude zainteresovanih, odradiću jedan tekst o istoriji astronomije kod Sumera. Važno za ovu planetu je da po veruvanju jedan krug oko sunca pravi za oko 3600 godina. Prvi susret sa njom je bio predviđan za 2003. godinu. Došlo je do neke greške u računanju ili kvara na planeti, pa je njen dolazak odložen za 2012, tačnije 21.12.2012. onda kad su zakazani i ostali smakovi sveta. Takođe se ovaj datum poklapa sa završetkom 13. Baktuna Majanskog kalendara.

Pitanje: Da li se kalendar Maja završava u decembru 2012?

Odgovor: Isto koliko se završava kalendar koji vi imate 31.12. tako se i ovaj završava 21.12. Završetak jedne kalendarske godine i početak naredne. Ništa specijalno i čudno. Računanje vremena Majanskog kalendara je sasvim različito od onog na koji smo naučeni. Mi brojimo dane, mesece i godine. Za lakše snalaženje imamo termine (koji ništa ne znače) decenija, vek, milenijum i eon. Maje su to radile ovako:

Unial – 1 Unial = 20 Kina = 20 dana,
Tun – 1 Tun = 18 Uniala = 360 dana = približno 1 godina,
Katun – 1 Katun = 20 Tuna = 7.200 dana = približno 20 godina,
Baktun – 1 Baktun = 20 Katuna = 144.000 dana = približno 394 godine

Baktun Majanskog kalendara

Kao što vidite Baktun ima skoro 394 solarne godine. 21.12.2012. se navršava 13. Baktun po čemu počinje brojanje od početka. Inače Majanski kalendar (za večita sumnjala) ima i dalje računanje vremena i podelu po delovima, to su:

1 Pictun = 20 Baktuna = 2.880.000 dana = približno 7.885 godina.
1 Calabtun = 20 Pictuna = 57.600.000 dana = približno 158.000 godina.
1 Kinchiltun = 20 Calabtuna = 1.152.000.000 dana = približno 3 miliona godina.
1 Alautun = 20 Kinciltuna = 23.040.000.000 dana = približno 63 miliona godina.

Tako da stvar sa Majanskim kalendarom o proricanju kataklizme (među nama, prorekli su kraj sveta, a nisu uspeli da vide svoj nestanak sa istog) ne stoji.

Pitanje: Mogu li da utiču na Zemlju planete poređane u redu počevši od Sunca, pa do Neptuna?

Sunčev sistem

Odgovor: Odgovor je jednostavan. Ne mogu. Uticaj svih planeta na Zemlju je 10.000 puta manji od uticaja Meseca na zemlju tako da je glupo dalje komentarisati ovo. Drugo, nisu sve ekliptike planeta u istoj ravni, tako da nikad ne mogu biti u liniji.

Ravan Sunčevog sistema

Pitanje: Može li se nešto desiti kad naš sunčev sistem preseče galaktičku ravan?

Odgovor: Odgovor je ne. Radi se o tome da galaktička ravan nije list papira da se kroz nju prolazi u trenutku. Taj trenutak traje neko vreme. U astronomskom pogledu trenutka to je mnooogo više negó u našem pogledu trenutka. Koliko će naš Sunčev sisitem biti u galaktičkoj ravni 2012, može se reći da je i sada,  ništa više ili manje tu negde. Kada sam rekao može li se nešto desiti, prevashodno sam mislio na preturbaciju ortovog oblaka i zadavanje inicijalne brzine nekom od velikih asteroida koji će uleteti u Sunčev sistem i možda ka Zemlji ugroživši je na taj način. Odgovor je opet ne. Prvo da vidite koliki je Ortov oblak, pa da nastavimo sa pričom.

Šema Ortovog oblaka

E sada, kad ste videli koliki je, jasno je da će galaktičku ravan preseći prvo on, pa tek posle naša planeta. S obzirom na to da je prečnik Ortovog oblaka oko 50000 AJ, a brzina kretanja sunčevog sistema oko 17-22km/s od trenutka kad Ortov oblak počne da, uslovno rečeno, seče galaktičku ravan do trenutka kad Zemlja dođe na to mesto, proćiće oko 6.000 godina. Iz tog razloga ne treba pričati o danima, jer kosmos ne poznaje taj fenomen i toliko kratak vremenski period. Isto kao da mi merimo naš put od mesta A do mesta B u milisekundama ili daljinu Niš Novi Sad u milimetrima.

Ali, ovo sad zahteva malo duže objašnjenje. Sunce, a sa njim i Sunčev sistem, se kreće oko centra naše Galaksije po eliptičnoj putanji. Galaksija se okoreće sama oko sebe u smeru kazaljke na satu brzinom 160-220 km/sec (gledano sa "galaktičkog severa"). Relativno na tu brzinu Sunce se sa svojim planetarnim sistemom kreće oko galaktičkog centra brzinom od 17-22 km/sec, po ugrubo eliptičnoj orbiti, sa periodom od 240 miliona godina. Sunce i njegov planetarni sistem se takođe kreću gore-dole, harmonijski (normalno na galaktičku ravan) sa periodom 57-74 miliona godina. Ukupno kretanje je slično spiralnom kao što se vidi na slici.

Sinusoida oscilovanja Sunčevog sistema

Spiralno kretanje Sunca

- E sad što se tiče "poravnanja". Treba prvo definisati "ravan" Mlečnog puta. Ako se misli na matematički pojam ravni (ima dve beskonačne dimenzije – dužinu i širinu, dok je treća – debljina jednaka nuli) Sunčev sistem je već prošao kroz tu ravan. A ako ćemo, doduše matematički nekorektno, toj ravni da dodelimo debljinu (dok god ima zvezda i gasa) od reda veličine 1000 svetlosnih godina (dimenzija za dužinu u astronomiji: 1 s.g. = 9.4605284 × 10¹² kilometara), onda smo prošli centralni deo tog zadebljanja i izlazimo polako iz njega. Znači, u prvom slučaju opasnost je prošla. U drugom slučaju smo još delimično u opasnosti. E sad, poštujući sve naučno validne teorije ili će opasnost doneti meteor (kometa ili asteroid) ili ledeno doba, Ovo drugo smo sposobni da preživimo, stoga u tom slučaju opet razočarenje za "katastrofičare" (kako ih ja zavoem, a mislim pri tom na poklonike smaka sveta), ništa od smaka sveta. Ako će doneti opasnost doneti meteor ili asteroid, na to ćemo se načekati. Neki asteroid daleko u Ortovom oblaku dobije inicijalnu brzinu ka Sunčevom sistem. Ako pretpostavimo da mu je putanja baš prema Zemlji, dok dođe do nas, proćiće mnogo milenijuma.

Šalu na stranu, poslednje veće izumiranje je bilo pre oko 15 miliona godina (tzv. srednje-Miocenski događaj ili izumiranje) usled globalnog zahlađenja. Pošto je utvrđen obrazac sa periodom od 26-30 miliona godina među izumiranjima i oko 70-75 miliona godina među globalnim izumiranjima (K-T događaj, izumiranje dinosaurusa pre 65 miliona godina) po logici stvari smo mirni još 10 miliona godina.

Pitanje: Postoji li braon patuljak koji se zove Nibiru ili Planeta X ili Eris koja će proći blizu zemlje i izazvati razaranja svojim prolaskom?

Zemlja i Nibiru (umetnička vizija)

Odgovor: Nibiru i druge priče o nekim nepredvidivim planeatma ili nevidljivim za sav pošten svet sem za određeni soj ljudi sa kuglama je samo jedna od prevara na internetu. Činjenično stanje je takvo da je ovo samo jedna velika obmana. Da Nibiru, Planeta X ili kako se već zove postoji, naučnici bi je pratili bar zadnjih 20 godina, inace zbog (po verovanju)tako dugog perioda obilaska oko Sunca, bila bi vidljiva sada isto kao i pre 100 godina. Dakle, ne postoji. Patuljasta planeta po imenu Eris postoji, ali ona je veličine Plutona i ostaće u spoljnom delu Sunčevog sistema. Moguće je da se “približi” Zemlji na oko 2. milijarde kilometara, a to je oko 13 puta dalje od razdaljine Sunce - Zemlja.

Pitanje: Da li je tačna teorija smene polova? Da Zemljina kora rotira oko jezgra Zemlje za jedan dan i time se “okrene naglavačke”

Odgovor: Ukoliko se ovde misli na izmenu položaja nebeskih polova, to je lepo objašnjeno kroz precesiono kretanje Zemljine ose čiji je period 25.700 godina i nema apsolutno nikakve posledice po bilo koju formu života.

Promena smera rotacije planete ili okretanje iste naopako (kako već to zamišljaju ne znam) je nemoguća. Kontinenti se pomeraju, šetaju sa jednog kraja Zemlje na drugi. To je već objašnjeno u mom testu o tektonskim pločama (isti tkest se nalazi i u Svetu nauke)

Kretanje tektonskih ploča

- Ukoliko se misli na magnetne polove, tu takođe postoje periodi izmene polova, kao i periodi pomeraja polova. Takozvano "lutanje polova" (polar wander) ima period od oko 1^o na milion godina (što je veoma sporo da bi imalo bilo kakave posledice, a pogotovo nešto tako ozbiljno kao smak sveta). Zatim, "geomagnetsko obrtanje" (geomagnetic reversal)

– pojava kada se severni i južni pol zamene, period od 0.1 – 1 milion godina, s tim da sam proces promene traje između 1.000 i 10.000 godina. Poslednje se desilo pre 780 000 godina. Po nekim teorijama, posledica je porast doze kosmičkog zračenja (pogotovo iz koronalnih eksplozija) usled slabljenja intenziteta geomagnetnog polja. Ali Homo erectus i njegov preci su to već preživeli tako da nema uticaja na biosferu, jedino mogu stradati telekomunikacije i elektronika. I na kraju, "geomagnetske ekskurzije" (geomagnetic excursions) – slične geomagnetnom obrtanju, ali nisu dugotrajne promene, već zapravo padovi intenziteta geomagnetnog polja. Polovi "prošetaju" do 45^o od svog normalnog položaja i to traje nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada godina. Intenzitet polja opada do 20 % i to nije globalni efekat (samo ovo je dovoljno kao dokaz da nema smaka sveta u tom slučaju). Pošto su Homo erectus i Homo heidelbergensis preživeli poslednje "obrtanje" i ekskurzije imaju kraći period, otuda zaključak da nema štete po biosferu, već opet samo sateliti i energetska postrojenja (kao što se desilo na istočnoj obali SAD-a 2003. godine prilikom jednog od masivnijih izboja plazme sa Sunca). Neki smatrau ove "ekskurzije" uzrokom za ledena doba, što opet nije smak sveta (bar ne po mom shavtanju, samo se treba dobro obući i utopliti).

Magnetosfera Zemlje

Pitanje: Da li je Zemlja u opasnosti da je udari meteor ili kometa 2012?

Udar asteroida (umetnička vizija)

Odgovor: Zemlja je uvek u opasnosti od udara asteroida, ali veliki impakti kao onaj sto je ugrozio dinosaure pre 65 miliona godina su veoma retki. NASA ima program za pronalaženje i praćenje potencijalno opasnih asteroida Spaceguard. Ustanovljeno je da ne postoji ni jedan koji ima putanju ka Zemlji. Ako vas interesuje, možete na ovom linku proveriti zvanične informacije.

Pitanje: Da li postoji opasnost od velike solarne oluje koja se takođe predviđa za 2012?

Koronografija (slika protuberanca)

Odgovor: Promena solarne aktivnosti je redovan ciklus koji se menja na svakih 11 godina. Za vreme jakih solarnih oluja i protuberanca (solar flare) može doći do kratkotrajnog prekida u snabdevanju električnom energijom, problema u telekomunikacijama.

Sunčev “vetar” i magnetosfera Zemlje

Najugroženija područja su na severu planete i blizu polarnog kruga. Sledeći solarni maksimum se očekuje između 2012. – 2014. godine i on neće biti nista drugačiji od prethodnih. U periodu solarnog maksimuma se može očekivati jača Aurora Borealis i Aurora Australis. To je svetlost koja nastaje posledicom pojačane solarne aktovnosti. Jedini eventualno ugroženi od te pojave su emotivne devojke koje će možda dopustiti jačem polu da ih zavede dok uživaju u prelepim prizorima.

Aurora Borealis

Aurora Australis na Tasmaniji

Pitanje: Šta će se desiti ako neka Zvezda koja je relativno blizu Sunčevog sistema eksplodira kao supernova? Neće li tom prilikom biti ugrožen živor na Zemlji?

Eta Carinae

Supernova

Odgovor: Na sreću ni jedna nama bliska zveza neće eksplodirati kao supernova i time nas ugroziti. Jedna od najbližih crvenih džinova cija supernova se očekuje je Betelgeuse. Nalazi se na 520 svetlosnih godina od Sunca. Ako je sada eksplodirao, to će se sa Zemlje videti za 520 godina. To neće biti drugo sunce na nebú, niti će doći gremlini odande. Biće jedinstven prizor na nebu. Posle supernove će ostati maglina oko ostatka jezgra Betelgeza. Što se tiče naše bezbednosti nalazimo se na dovoljnoj udaljenosti da se ništa ne može desiti.

Supernove su se dešavale kroz istoriju i posmatrane su sa Zemlje. Prvi podaci posmatranja neke supernove su 185. gdone nase ere kada su je posmatrali kineski astronomi. Onda 1054. godine  su takođe kineski i korejski astronomi posmatrali supernovu u sazvežđu Bika (ostatci te eksplozije vide se danas kao maglina u sazvežđu Raka M1. Bila je 20 puta sjajnija od bilo koje druge zvezde na nebu, a vidljiva je bila i danju. U Evropi nema tragova tome događaju ali izgleda da su pojavu posmatrali i indijanci plemena Mimbres iz Novog Meksika. 1572. godine Tycho Brahe otkriva supernovu u sazvežđu Kasiopeje (danas su ostatci te supernove poznati kao Cassiopeiae A).  1604. godine Kepler otkriva supernovu u sazvežđu Ophiuchus. To je poslednja supernova uočena u našoj galaksiji. 1884. godine je bila supernova u galaksiji Andromeda. 24.2.1987. godine je bila jedna supernova SN 1987A u Velikom Magelanovom oblaku, vidljiva golim okom. 28.3.1993. godine eksplozija supernove 1993 J u spiralnoj galaksiji M81 u sazvežđu Veliki medved. To je najsjajnija supernova vidljiva sa severne polulopte još od 1937. godine.

Pitanje: Kako reaguju stručnjaci na stalna prozivanja da prikrivaju eventualne katastrofe ili jednostavno nemaju dovoljno informacija, zato što ih ne crpu iz kugle ili karata?

Odgovor: Sve pretpostavke i predviđanja o 2012. godini su neosnovana i u njima nema nimalo nauke, sem književnosti, filozofije i psihologije. Ali mi pričamo o astronomiji. Dakle za one koji žele da nauče i prihvate nauku tu su informacije, za one koji ipak više veruju reditelju ili vidovitoj Zorki, na pogrešnom su mestu.

Naravno, iako su sva gore-navedena proročanstva lažna, smak sveta će neminovno nastupiti. Uzroka može biti mnogo, u zavisnosti kako definišemo smak sveta. Ako kraj čovečanstva smatramo za smak sveta, postoji mnogo pretnji. Nuklearni rat, velike epidemije, klimatske promene su samo neke od njih. Udar većeg meteorita bi sigurno zbrisao ceo život sa zemlje. Ukoliko ovakva sudbina zaobiđe našu planetu, od Sunca neće pobeći. Naime, Sunce će vremenom početi jače da sija, što će prouzrokovati isparenje svih okeana, kao i gubitak atmosfere. Naučnici predviđaju da će do ovoga doći za oko milijardu godina. Kako se Sunce dalje bude bližilo kraju svog života, počeće da raste, dok u jednom trenutku ne proguta zemlju. Ako za smak sveta smatramo apsolutnu apokalipsu svemira, onda ćemo se načekati. Najpre je potrebno da sve zvezde izumru, da prestanu da zrače. Zatim će svemirom zavladati mrak, dok će zvezde polako, ali sigurno kružiti ka centrima svojih galaksija, gde bi bile proždrane od strane masivnih crnih rupa. Posle još mnogo godina, u svemiru će ploviti samo razređeni gas, odbegle zvezde i planete i crne rupe. Kako se svemir neprestano širi, i crne rupe će ispariti. Iako one zrače jako mali deo svoje energije, za konačan broj godina i ta energija će se iscrpeti. Na kraju će svemirom krstariti samo subatomske čestice. Svemir tada postaje dosadan, i jedina stvar koja može da se desi je da vreme stane.

Sad jedno neostvareno predviđanje smaka sveta. Bio je najavljen jedna smak sveta za 21.5.2011.

Harlod Kemping

Čovek po imenu Harlod Kemping (Harold Camping), osnivač i spiker Family Radio mreže, je koristeći numerologiju pri svojim interpretacijama Biblije opet neuspešno predvideo ovaj datum kao "Sudnji dan", odnosno smak sveta. Zašto "opet"? Pa isti taj gospodin Kemping je već dva puta neuspešno predvideo sudnji dan i to 21.5.1988. i 07.9.1994. Pošto je i poslednja prognoza prošla bez ikakvih naznaka o smaku sveta, g. Kemping se brzo ispravio, rekavši da se 21. maja desio "spiritualni sudnji dan", dok će fizičko uništenje nastupiti 21. oktobra, simultano sa uništenjem Univerzuma od strane Boga. Evo i na koji način je g. Kemping došao do datuma za smak sveta. Koristio je, između ostalog, dane jevrejskog posta u Hebrejskom kalendaru kako je opisano u Starom Zavetu, dužinu meseca u lunarnom kalendaru i blisku aproksimaciju trajanja tropske godine po gregorijanskom kalendaru. Ovde se jasno vidi da čovek meša i sabira babe i žabe, tj. lunarne (Hebrejski) i solarne (gregorijanski) kalendare. To bi bilo kao kad bih ja sabirao vreme i dužinu ili kada bih sabirao brzine u dva sistema reference koji se kreću jedan u odnosu na drugi bez relativističke popravke. Da to radimo tako, svi sateliti bi do sada popadali. Konkretan račun za ovaj datum smaka sveta 21.02.2011. je izveden na sledeći način:

• korišćeni brojevi:

• Ovde moram napomenuti da je ovo po interpretaciji Biblije od strane, kako ga neki nazivaju, "naučnika" Kempinga. Nešto kasnije o tome koliko je on "naučnik".
• račun dalje izgleda ovako:

(5*10*17)² = 722 500

- od 01.04.33. n.e. (datum raspeća po Kempingu) do 01.04.2011. je prošlo 1978 godina. Ako to pomnožimo sa brojem dana u solarnoj godini (što iznosi 365.2422 dana) (i ovde se Kemping ne pridržava kalendara, jer broj godina množi sa trajanjem solarne godine, a datum raspeća je pogrešio za tri dana, jer je tolika bila razlika imeđu gregorijanskog i julijanskog kalendara u prvom veku n.e.) dobićemo broj 722 449.

- kada oduzmemo 722 500 – 722 449 dobije se 51 dan. Potom to dodamo na 01.04.2011. i dobićemo 21.05.2011., po Kempingovoj računici. (mada se zapravo dobije 22.05.2011., toliko o sposobnosti sabiranja "naučnika").

Koju verziju Biblije je Kemping proučavao? Biblija se menjala, i to znatno, tokom istorije. Plus, nigde u Bibliji (nijednoj verziji) ne piše tačan datum Hristovog silaska i početka Armagedona.

Pre svega, u nekoliko navrata sam naišao na podatak da je Kemping (star 88 godina) skoro 70 godina proučavao Bibliju. Impresivno ako je tačno, ali to ga ne čini naučnikom, isto kao što ni bavljenje poljoprivredom nekog od nas ne čini poljoprivrednim tehničarem, a kamoli inženjerom. Zatim, ukoliko je zaista naučnik, mora da da relevantne reference. I na kraju mora da primenjuje naučni stil mišljenja i logiku, a on nijedno ne koristi (sabiranje "baba" i "žaba", ili onoga što mu odgovara i daje željeni rezultat).

I od svega toga na kraju ništa, ili što bi naš narod rekao: "Tresla se gora, rodio se miš.", samo što ovde čak ni miša nema.

Izvor:

http://nasa.gov

http://sohowww.nascom.nasa.gov/

http://www.astronomija.co.rs/

Nastavak članka >> 

Još o smakovima sveta

Kada će smak sveta?

SVI SMAKOVI

Smak 2012!