| M
ars je upravo prošao opoziciju, ali još uvek dominira istočnim nebom, i još uvek je zahvalnih 15 uglovnih sekundi u prečniku. Sada je pravi momenat za slikanje crvene planete – od sad pa nadalje biće sve manji i svetlosno slabiji i biće sve teže.
Sinoć su kiša i jak vetar neočekivano počeli da jenjavaju još pre zalaska sunca, a ono malo oblaka što je ostalo brzo se raspršilo kako je temperatura počela da pada.Odmah sam počeo da hladim teleskop jer sam znao da će zbog pada temperature uslovi biti veomi teški i da su šamse da dostignem željeni ekvilibrijum skoro nikakve.
Rad u dvorištu je olakšavao skoro pun Mesec, koji je te večeri bio prethodnica Marsu. Dok sam sedeo čekajući da se teleskop ohladi i da se Mars „popne“ dovoljno visoko, shvatio sam da je Mesec već idealno pozicioniran za slikanje. Probao sam par kratkih video sekvenci i seeing je pokazivao znake poboljšanja. Dok sam tako „šarao“ po Mesecu pala mi je na pamet ideja – svi znaju da je Mesec 30 uglovnih minuta u prečniku (plus-minus, malo se menja zbog ekcentriteta orbite). I svi lako vizualizuju Mesec jer ga manje više viđaju redovno na nebu. Ali koliko ljudi stvarno može da predstavi sebi koliki je zaista Mars (trenutno 15 sekundi)? Da probamo. Strelica pokazuje na Mars, ovde prokazan u pravoj, proporcionalnoj razmeri sa Mesecom.
Mnogo interesantnije poredjenje je ono „izbliza“, koristeći velike fokusne dužine koje se obično upotrebljavaju za slikanje planeta. Na 9 metara efektivnog fokusa koje obično koristim za Mars, Mesec izgleda sasvim drugačije od onoga na šta smo navikli. Brda i planine se jasno očitavaju naspram crnila kosmosa. Krateri nisu samo „rupe u siru“ već pokazuju sijaset detalja po obodu i unutar centralnog dela. Mesec prestaje da bude apstraktno nebesko telo – on postaje stvarni svet, svet koji lako možemo da zamislimo da hodamo po njemu.
Mars je u poređenju još uvek predaleko, na njemu se razaznaju samo najveći detalji. Još uvek izgleda kao perfektna sfera, nebeski raznobojni kliker devedeset dva miliona kilometara daleko. Pomislite samo – da sednemo u vasionski brod koji se kreće skoro brzinom svetlosti, put do ovih mesečevih brda uzeo bi nam jedva nešto više od jedne sekunde. Pored samog Meseca bismo proleteli tako brzo da ne bismo ni stigli da vidimo detalje. Do crvenog „boga rata“ u našem fiktivnom nebeskom brodu trebalo bi nam još više od pet minuta. Obe slike su, naravno, fotomontaže. Za prvu montažu sam iskoristio stari sminak prve četvrti koji sam zabeležio pre nekoliko godina. Mesec je sinoć bio skoro pun, i kao takav ne baš fotogeničan (ne vide se lepo krateri). Druga montaža je napravljena od snimaka koji su zabeleženi iste večeri, u stvari u istom satu (Mesec ufotkan u 23:20 po lokalnom vremenu dok je Mars eksponiran dvadesetak minuta kasnije). Snimak Marsa za obe montaže je isti, skaliran po potrebi. Da nije uvek potrebno za vizualizaciju varati u Fotošopu dokazuje pravi mozaik koji sam uslikao 2003 godine tokom okultacije – Mesec je tada prošao preko Marsa („grazing occultation“). Te godine je Mars doduše bio daleko veći no sada - rekordnih 25 uglovnih sekundi. Bio je to najveći Mars što ćemo ikada videti za naših života. U stvari i daleko duže. Sledeći put će nam crvena planeta biti tako blizu tek daleke 2287!
 Gornje fotografije nalaze se i odeljku AM na Flick |
|
Od istog autora u AM online 2: Altazimutna montaža
U AM:
Messierov Maraton u Australiji Druge gotografije AM na Flickr |
