Opozicija crvene planete se približava svakim danom, osmi april je za samo par sedmica. Mars već uveliko sasvim dominira nad svojim „prirodnim neprijateljem“ (to je Antares ili Anti-Ares, Alfa Škorpije) i po boji i, svakako, po sjaju. Nažalost neobično promenljvo jesenje vreme u Melburnu nije išlo na ruku planetarnoj astrofotografiji, gde je mirnoća atmosfere (seeing) daleko važnija od transparentnosti i čistoće. Sve se promenilo 20-og marta po lokalnom vremenu (još uvek 19-ti za vas u Srbiji). Polje visokog vazdušnog pritiska je najavilo par lepih dana, i još važnije, stabilnu atmosferu.

I nije izneverilo! Već prvi pogled kroz moj Celestron 11 potvrdio je da će ovo biti najbolji seeing ove godine. Moja standardna sekvenca su AVI video u crvenom, zelenom i plavom delu spektra (R,G,B) po 120 sekundi svaki. Kako je vreme odmicalo (počeo sam u 2 ujutro), atmosfera je bila sve mirnija! Nažalost, Mars je tonuo sve više ka zapadnom horizontu gde mi smeta drvo. Poslednji set nešto iza 4 je bio i najbolji.

Veća fotografija

Tog dana Mars je bio natprosečno oblačan. Ova strana Marsa (oko longitude 140) je obično „dosadna“, jer nema puno kontrastnih detalja, ali su oblaci to promenili. Osim „standardnog“ oblaka (ovog puta duplog!) oko planine Olimpa (Nix Olympica) u samom centru slike, vidi se i manji oblak odmah levo ispod njega iznad oblasti Tharsis. Veliki kompleks oblaka na levom (zapadnom) rubu pokriva Solis Lacus i Tithonius Lacus. Tamni rub na vrhu (jugu) je Mare Sirenum. Dvostruka tamna mrlja desno od Nix Olympica predstavlja Propontis Complex, a sjajna (i sve manja) severna polarna kapa dominira donjim rubom. Oko nje se vidi tamniji rub (Lemuria) a odmah iznad nekoliko manjih oblaka. Kao i uvek, delovi same površine se najbolje vide u R i G kanalima, dok B najbolje pokazuje oblačne formacije.

Saturn

Kako je vreme odmicalo, atmosfera je nastavila da se smiruje. Nažalost, Mars je već bio van dometa (prenisko i iza drveta), ali gospodar prstenova, moćni Saturn je bio tačno na meridijanu! Nisam mogao da odolim i skonio sam kameru da pogledam spektakl rođenim očima. Kombinacija mirne atmosfere i povoljnog ugla prstenova je mamila da se okulari munjevito smenjuju ka sve kraćim i kraćim. Morao sam da se zaustavim na nekih 680 puta jer C11 jednostavno nije pružao dovoljno svetla da se ide dalje. Ali kakva slika! Na momente Saturn je izgledao kao iz orbite – slika je bila perfektno mirna i stabilna, tek po neki blagi drhtaj povremeno pa onda duge sekunde perfekcije. Počeo sam da intenzivno tražim detalje na rubu A prstena. I nije bilo uzalud! Neopisivo tanka linija na samom rubu se postepeno pomaljala i nestajala. Uspeo sam da vidim pukotinu Enke (Encke’s Gap). Video sam je i ranije ali nikada u tako malom teleskopu. Naravno, daleko ju je lakše slikati jer moderan softver omogućava lako kombinovanje na hiljade frejmova i kasnije izoštravanje putem dekonvolucije i wavelet procesiranjem.

Osim Enkeove pukotine i naravno Kasinijeve (koja je tako široka i dobro razlučena da se sama planeta može videti kroz nju u donjem delu slike!) vide se i brojni detalji u pojasevima na samoj planeti kao i zeleno-tirkizni polarni Heksagon koji je otkriven za vreme planetarnih misija Vojadžer i Kasini.

Uživajte!

Veća fotografija